Učitelj

754 Иван Кањух

правилу рано јавља, али се потпуно изобрази и процвета тек између 20—30 године. Уметнички таленат се, као што смо видели, манифестује знатно раније, него научни. Та се чињеница запажа и при проучавању духовног развитка појединих културних народа. Скоро код свих културних народа видимо да уметнички таленат претходи научно-филозофском. Тако код старих Грка: Хомер, Пиндар, Фидија, Есхил, Софокло, Еурипид претходе Хипократу, Сократу, Платону, Аристотелу, Еуклиду и Архимеду. То исто видимо и у културном развитку модерних народа. Код Немаца: Дирер, Кранах, Гете, Шилер, Бетовен претходе Либигу, Хумболту, Мајеру и Хелмхолцу. Исти је случај и код осталих западно-европских културних народа: свуда уметнички таленат претходи научном таленту. Та се чињеница најзад запажа и код Словена. Тако су код Руса: Пушкин, Љермонтов, Гогољ, Тургењев, Достојевски старији него Мендељејев, Мечников, Соња Коваљевска и Павлов. Код Југословена су Гундулић, Његош, Мажуранић, Прешерн старији од Тесле, Пупина, Цвијића, Петровића и Петронијевића.

Није ствар случаја што се поједине врсте талента манифестују у горе изложеном реду. У природи ствари лежи да дете пре научи музичке тонове, него говор. „Многа деца понављају сасвим исправно музичку скалу, пре него што могу да говоре. И напротив они који болују од афазије, пошто растрој узимље противан правац њиховом развитку, иако су лишени најпростијих речи, певати ипак могу. Музички се тонови дакле најпре организују и стваралачкој моћи стоји рано материјал на расположењу, ако она хоће да делује у овоме правцу.“=") Није чудо дакле што од свих врста уметничких талената музички таленат најраније избије на впоршину. — Ликовни уметник пре него што би створио уметничко дело мора у јачој мери да васпитава и усавршава своја чула, него музичар. „Он мора научити да гледа облике, комбинације линија и боја и да би то могао репродуковати мора стећи ручну вештину.“>) — Још се више мора учити у домену књижевности; ту треба познавати људску душу и њене страсти, а то изискује несумњиво више времена него познавање „облика, комбинације линија и боја.“ — Најзад наука и филозофија претпостављају поред многог теориског и практичног знања, које се са временом стиче и јак критички дух, који се ретко буди пре друге половине доба младићства.

Од појединих облика научног талента, као што смо видели, најраније се буди и најбрже се развија математички таленат. Он се јавља отприлике у исто доба када и таленат за ликовне уметности, али се од овога много брже развија. Математички таленат брже процвета и од самог музичког талента, који се иначе по правилу нешто раније буди него овај.

21) Тћ. Вров: Еззај виг Гипаоттаноп ствалтћев, ТУ. оћ. Т, 2-е еф оп (Рам5 1905). 22) На истоме месту.