Učitelj

Психолошки основи моралног развитка детета 725

тељ мора бити убеђен да наша нова школа у првом реду зависи од њега, Тачно је да целокупна арматура наше садашње школе (програм, надзор) чини велику сметњу новој школи, али не искључује сваки рад у правцу нове школе. Учитељ који и поред свих познатих и признатих новина и не покушава да их спроведе у својој школи, није добар учитељ.

Психолошки основи моралног развитка

детета ј од Милице Цветковић,

проф. Жен. учитељске школе у Београду

Ми смо довољно упознати с општим духовним развитком детета, познајемо развој његова говора, његових претстава, памћења, познате су нам главније ствари о осећању и вољи, али наше разумевање дечјег моралног живота још је слабо а познавање његове моралне природе и његових моралних способности, може се рећи, тек је у зачетку.

Истраживања најновијег времена иду на то да попуне празнине у нашем знању о детињој природи и његовом моралном развитку.

Морални развитак детета лежи у чињеници, да је његово морално осећање, расуђивање и делање неко време сасвим различито од тих особина код одраслих и да се та разлика постепено губи док се не приближи моралном животу одраслих. Стога ми морамо познати моралну особеност детета у свима фазама његова развитка. То је основни проблем етичког испитивања деце.

Пре свега треба имати на уму, да се полазна тачка моралног развитка има тражити у душевним стањима, у извесним инстинктима и природним осећањима. Потребно би било стога да пређемо најпре кроз читаву једну област детиње психе, па да донекле откријемо оно, што се скрива у његовој моралној природи и да упознамо прве диспозиције његове моралне свести.

Познато је, да новорођено дете врши извесне аутоматске покрете изазиване узроцима, који имају физички карактер. Ови покрети пак имају извор у неким тамним, нејасним осећањима угодности и неугодности, која су изавана задовољавањем и незадовољавањем његових органских потреба као: хране, сна и др.

Према томе се најраније развијају осећања везана за самоодржање детета. Упоредо с овим почињу се јављати и друга нижа осећања као: гнев, страх, завист, У почетку сва ова осећања имају инстинктиван карактер, на пр.: кад подигнемо новорођено дете горе, па га брзо спустимо, опазићемо да дете инстинктивно за-