Učitelj

788 Нове књиге и ЛИСТОВИ

утисак, а има рђавих моралних последица за особу која тепа. Таква је особа често изложена потсмеху, што може бити узрок закопчаности, а ово опет може бити узрок губљења воље и интереса за усавршавање. Међутим тепање се може лако отстранити. Како се то постизава објашњава ова књижица коју треба сваки васпитач да прочита.

Ангел Каралијчев: Духаша. Превела са бугарског Нада Мирковић, насловни лист цртао Бела Милер. Бооград, 1932 г.

Ово је једна лепа књига особито за децу. Лак стил и просто причање продиру у душу. Један пример из приче „Дукати“: „Једно време је деда Господ силазио предвече у Ражево са својим магаренцетом и заустављао се испред Жељкове крчмице да себи купи мало соли. Ражевска би се дечурлија приближавала белом магаренцету, миловала га по челу, а оно би мировало. Деда Господ би им дао по два сребрна новчића и пошао би према небу“ итд. Ангел Калалијчев је генијалан приповедач, а г-ђица Нада Мирковић заслужује дечју захвалност што им је омогућила да читају овако лепе приче.

Рабиндрант Тагор: Национализам. С енглескога превео др. Милош Ђурић, предговор написао др. Душан Стојановић. Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1932 г.

Књига садржи: Предговор, Национализам на Затаду, Национализам у Јапану, Национализам у Индијии Залазак века. По мишљењу Рабиндраната Тагора Запад је дошао у хаос и тај хаос потиче отуда што је на Западу занемарена морална природа која везује човека с бескрајним. Човек је пао у егоизам који га је нагнао на борбу противу друштва и противу природе. Таква опасност почиње претити и Истоку. На њу Тагор скреће пажњу Јапанцима и Индији. Практични материјализам Европе у коме се народ народу и човек човеку не открива у своме највишем и најсветијем бићу, него у своме егоизму, затровао је живот Европе. Одбацујући тај материјализам као највећу опасност, Тагор зове Европу да буде верна својим највишим вредностима. Књига је задахнута пацифизмом који је и данас потребан као и за време прошлог великог рата, написана је песничким стилом великога философа и самим именом његовим као и изванредном садржином се препоручује. „зедај ует, Кај је гаф!о“. На есперанту написао Е. Ајсберг, радионижињер у Паризу, на словеначки превео Леополд Андре, професор у Љубљани. Издање Учитељске тискарне у Љубљани. 1932 г. Цена 48. дин.

Задатак ове књиге је темељно упознавање с радием. Написана је у дијалогу и илустрована многим сликама и ко је буде разгледао и прочитао разумеће сваку књигу из радиотехнике. Преведена је на многе језике. У словеначком издању је технички