Učitelj

160 Хроника

која се оснива на културно-филозофским мислима, имали су даљег утицаја. Држећи «се у најбољем додиру са новим снагама времена и младе генерације, он свој рад није обратио само историској и принципиелној прожетости, већ и практичном образовању наше васпитне природе у свим њеним облицима, установама и одно„сима. Резултати његовог испитивања, који се налазе у његовом јако раширеном и многоцењеном делу „Начини живоша“ учинили су изванредан утицај на широки круг образованих људи. Сваки модерни правац васпитања мора се објаснити Шпрантеровим културно-педагошким идејама и свесно или несвесно претставници педагогике зависни су од њега. Тако је баш управо изграђивање педагогике последњих двеју десетина година његово дело. У признању овог положаја примила га је Пруска академија наука као првог и досада јединог педагога у свој круг“.

Тристогодишњица од рођења Џона Лока. — 29 августа о. г. навршило «се 300 година од рођења великог енглеског мислиоца Џона Лока, чији је утицај на доба просвећености, у коме је он живео, био огроман. Џон Лок се сматра "творцем модерне психологије, јер он је први пут свестрано вршио испитивање основа емпиријске филозофије, њеног материјала и њених оруђа. Главно Локово дело је Есеј о људском разуму, које је он радио читавих двадесет година. Тежиште овог дела у томе је да се покаже порекло наших идеја и одреди област и степени нашега сазнања. Њиме је Лок хтео решити једно, за оно доба, врло крупно и значајно питање од кога је зависио правац науке и филозофије. У педагогици Лок је заступао гледиште да васпитанику не треба ништа натурати него постепено извлачити из њега, да треба васпитаника водити, али га не треба ту"торисати него помагати да се развијају његове природне способности. Треба га будити за иницијативу и јачати у њему дух самосталности и не оптерећивати његов дух многим учењем. По њему је главни циљ васпитања тежња за врлином тј. образовање моралног карактера. Постизањем тог циља долази се до блаженства како земаљског, тако и небеског живота. Као полазну тачку у васпитању Лок узима идеју коју је основао Јувенал: Одрава душа у здравом шелу. „Ко ова два добра има“, каже он, „томе не остаје још много да жели“. Лок је рођен 29 августа 1632 у Врингтону. Изучавао је на Универзитету у Оксфорду прво филозофију, па је ову ускоро заменио медицинским наукама, да би своје слабуњаво тело могао ојачати. Ма да се удаљио од лекарске праксе ипак су му се због његовог медицинског знања обраћали пријатељи за савет. Медицинско знање створило му је место васпитача у кући грофа Шефтсберија, где је добио прилике за разраду своје педагогике и за писање својих дела. Умро је 1704 године.

Вуј. Петковић

; Власник УРЕДНИК : за Југословенско учитељско удружење ВУЈИЦА ПЕТКОВИЋ 2 претСеснниЕ учитељ у Београду : ДАМЊАН В. РАШИЋ Јагићева 5 Б управитељ Основне школе : Е „Престолонаследника Петра“ у Београду :

'За штампарију „Привредник“ кнез Михаилова 3 Тел. 91.450. Жив. Д. Благојевић, Кондина 10, Београд