Učitelj

204 Антон Скала

Отуда стоји на школи а поглавито на породици и друштву велика и света дужност, да се ова навика, или боље рећи зло, које гади цео живот човечанства широм целог света сузбија а то ће се постићи само васпитањем и добрим примером.

Антон Мартин Сломшек 1800 — 1862 од Антона Скале

Од четири словеначка „погранична стражара“ Трст, ГорицаЦеловац и Марибор успели смо после светског рата да ослобо, димо само једног и то Марибор. М њега не бисмо могли ослободити 1919 да није Антон Мартин Сломшек 1859 године успео, да за Словенце у Штајерској оствари посебну словеначку епископију стим да је пренео седиште своје лавантинске епископије из Св. Андража у Корушкој у словеначки Марибор. Граница Сломшекове словеначке епископије из 1859 године постала је после светског рата северна граница Краљевине Југославије у Дравској бановини.

Северни и источни Словенци су били све од примања хришћанства па до Антона Мартина Сломшека потчињени немачким епископима у Корушкој, Салцбургу и Грацу. Хришћанска црква у ово доба није се бринула само за верска питања него је у њезиним рукама било и васпитање и образовање људства. Није дакле тешко погодити да се васпитање и образовање словеначког људства вршило под немачким црквеним поглаварима и немачким свештенством само у немачком духу, и само се морамо чудити, како је могућно, да је словеначко људство упркос притиску немачких влада и немачких црквених кнезова очувало свој језик и развило своју народну свест и своју народну културу. Да је словеначко људство очувало и развило своју народну културу кроз векове робовања Немцима и Мађарима, треба да захвали својим вођама, којих је имало у свако велико доба важно за развој народне свести и културе. Поред тога пак развој народне културе помагали су и важни светски политички и културни догађаји у разно историјско доба.

За развој националне свести и наоионалне културе био је нарочито важан свршетак 18 и почетак 19 столећа. Француска револуција је својим геслом: слобода, једнакост и братство узбуркала све европске народе. Химна револуције давала је темпо свима догађајима и покретима тадањег времена. Наполеонове победе за слободу француске нације пробудиле су Немце. Лесинг (1729—1781) је још тврдио да Немци још нису нација и писао је за човечанство, Хумболш Виљем (1767—1736) већ каже у својој