Učitelj

206 Антон Скала

влада, која је на сваки начин желела да ослободи одузете јој покрајине, морала је гледати да барем у оним опасним временима задовољи и Словенце. По угледу на Французе и она је почела штампати за Словенце указе и наређења на словеначком језику, дозволила је чак да се могу ученицима на крају школске године поклањати словеначке школске књиге.

Тек после 1809 године, кад је Наполеон по други пут дошао у Бечи у Аустрији је победила идеја романшизма. Препород. Чеха био је већ у пуном развоју. Добровски „патријарх славистичке“ имао је велики утицај на претставнике националног покрета Јужних Словена. У својим делима он их је опомињао нека се служе правим народним језиком, нека не кваре народни језик страним речима. Са Добровским био је у вези Словенац Копшшар а преко њега и Словенци Зошс и Водник у Љубљани. Копитар је имао везе и са Доситејем Обрадовићем који се 1809 године после успелог првог српског устанка под Карађорђем, вратио у Београд и ту се потпуно. предао раду за развој српског школства.

У доба француске револуције и романтизма не смемо за· боравити личност, која је имала за развој васпитања и образовања човека највеће значење и највећи утицај, то је Песталоци (1746—1827). |

Доба на свршетку 18 и на почетку 19 столећа са својим новохуманистичким идејама и оживљеном Илиријом имала је велик утицај и на развој народнопросветног дела у словеначким земљама. Словеначке земље у то доба још нису биле здружене. Појам Словенац још није био много познат. Словеначко људство су чинили Крањци, Приморци, Корушчани и Штајерци, који су се тако. и називали. У Крањској и Приморској је било више услова за развој националне свести. Ове две земље су имале словеначко. свештенство па и више народних вођа. У Корушкоји Штајерској био је притисак немачких влада већи, а поред тога било је свештенство скоро све немачко. Ипак су имали и корушки и штајерски Словенци у то доба првих препородних идеја одличног вођа, тај вођ био је Аншон Маршин Сломшек.

Антон Мартин Сломшек родио се 1800 године у Поникви, срез Шмарје. Васпитао се под утицајем догађаја и идеја тадашњег доба. Школовао се у Цељу, у Сењу у Далмацији и у Целовцу. Свршио је богословију у Целовцу. За време његовог школовања марширале су преко словеначких земаља француске и аустријске војске. Граница Илирије није била далеко од његовог дома. Упознао се са разним народима и њиховим жељама и тежњама. Пробудила се у њему свест да је син словеначке мајке и да припада словеначком народу. Посматрао је прилике у којима живи његово словеначко људство и погодио је где треба почети да и словеначко људство дође до националне свести и народних права.

Још као ђак богословије, сакупљао је око себе другаре,. читао им Водникове песме, потстицао и бодрио их да пишу сло-