Učitelj

Књижевни преглед 227

Друга етапа у историји овог питања био је светски рат, који је својим потребама изазвао веома жива испитивања како у Европи тако и у Америци. Француска, Немачка, Италија и још неке зараћене државе учиниле су прве покушаје у овом правцу са одабирањем кандидата за авијатику. Задатак је био да се код кандидата одреди начин реагирања на емоције, квалитет чула за равнотежу, чулна оштрина и друге особине, које су потребне за авијатичарски позив. На овим испитивањима радило се систематски у Паризу, Бриселу, Турину, Хамбургу и другде. — Али док су се европске државе у овим испитивањима ограничиле искључиво на испитивање кандидата погодних за авијатичаре, шофере и друге деликатније родове војске, Сједињене Америчке Државе, ступајући у рат, са својим »апту тепга] [ез|5« учиниле су право чудо, примењујући их на читаву своју армију, да би тако помоћу принципа за избор звања за што краће време створиле што моћнију војску, у којој би свако према својим способностима био постављен на своје право место. — Успех ових експерименталних испитивања био је и у Европи и у Америци одличан: у Европи он је, по речима једног од испитивача, смањио број несрећних случајева који су настајали због неспособности пилота за неких 60%, а Сједињеним Америчким Државама дао је моћну армију, у којој је, заиста, многи војник био постављен на своје право место.

Данас се питање избора позива налази у трећоји у исти мах најплоднијој фази. Њиме се баве не само многи психолози и педагози, којима је то струка, већ тако исто и многи привредници и лекари. Општи је интерес да се сваки човек постави на своје право место (Фе паће тап !п ће пеће рјасе), како би се људска снага што мање узалудно расипала. Ради тога су поникли и многобројни специјални заводи за професионалну оријентацију како у Америци, где је ово питање првипут научно обрађено, такон у Европи. У неким државама, као што су Француска, Белгија, Шпанија, Швајцарска и др., ови су заводи у државним рукама, те се и по томе види колико се данас озбиљне пажње поклања овом питању. С друге пак стране и приватна иницијатива учинила је огромне напоре и жртве да би се што боље искористиле индивидуалне снаге сваког појединца у животу.

Питање професионалне оријентације постало је и код нас актуелно, ма да су наше прилике нешто друкчије него прилике других великих држава, јер послератно време са својим економским нередима тражи и од нас да економишемо са буџетом наше националне снаге и да свакоме човеку дамо оно место са кога ће најбоље послужити како себи тако и општој заједници. Рађено је и теоријски и практично, те имамо и неколико завода за саветовање позива. Др. Бранислав Крстић, Илија Опачић, др. К. Бујас и Никола Завишић истакли су се у овом правцу досада највише и њима се, пре свега, и има захвалити што је онај велики интерес