Učitelj

Васпитачка улога родитеља 243

Као што се види оба виша система поничу из Онога, то јест из нашег нагонског живота. Као што сам већ једном на овоме истоме месту“) истакао, Фројд је у своме учењу о нагонима дуалиста, а не мониста. У самоме почетку Фројд учи да постоје две врсте нагона: сексуални нагони и нагони самоодржања. Доцније он долази до уверења да су и нагони самоодржача либидинезнога карактера, али да ипак поред сексуалних нагона постоји нарочити нагон: нагон смрти. Овај поларитет нагонског живота изражава се у афективном поларитету: љубавмржња. Овај нагон смрти јесте основна тенденција живе супстанције: крајњи циљ живота јесте смрт. Сексуални нагони, па дакле и нагони самоодржања, јесу нагони живота, али, пошто је смрт циљ живота, то они претстављају за једно биће само средства која њему треба да загарантују једну одређену форму смрти, и да искључе могућност сваке друге форме смрти. Живот јесте само један одређени пут који води смрти. И тако смо, вели Фројд, допловили у пристаниште Шопенхауерове филозофије, по којој је такође смрт крајњи циљ живота.

За судбину нашу, то јест нашег нагонског живота, јесте Над-ја одлучујући фактор: од њега зависи хоће ли једна особа успети да своје нагоне сублимира или ће она у своме нагонскоме животу да регредира. Под сублимацијом треба разумети отстрањивање нагонских снага од њихових природних циљева и стављање њихово у службу виших, социјалних циљева. Под регресијом ваља разумети стропоштавање, враћање на један нижи ступањ, на једну примитивнију форму нагонског живота. Сублимација јесте пут великог човека, регресија је стаза која води лудилу. Геније и лудило полазе, као што се види, од исте тачке, али се крећу у супротним правцима. Зашто ће једна особа успети да сублимира свој сексуалитет, док ће друга нека особа при томе покушају да регредира, то јест да се стропошта у мрачни понор лудила, узрок тога мора бити биолошке природе и нама је засад непознат.

Као што се види ова два виша система Ја и Над-ја играју врло важну улогу у нашем душевном животу. Битна функција система Ја јесте испитивање реалитета; систему Над-ја припада функција самопосматрања, моралне савести, цензуре снова итд.

7) Види „Учитељ“, број 9 за 1982, свеска за месец мај: „Душевни живот у светлости савремене психопатологије“, од др. Ник. М. Поповића, ст. 649 и даље.