Učitelj

Припремна вежбања за почетно писање 285

Ст. Чутурило као други прејемник Натошевићев, — супротно Миодраговићу, — ставши на погрешно гледиште, по коме „цртање не може никако да послужи као припрема писању , а водећи рачуна о почетничкој оријентацији у простору, свео је ове вежбе управо на појмове и дефиниције: о тачки и разним правцима, и о црти и њеним положајима, привикавајући при том почетнике да пишу једино: тачке, положене, усправљене и леву косу црту.)

Мих. Јовић у овоме делу удаљио се од свога миљеника Јов. Миодраговића и увелике приближио Ник. Вукићевићу поглавито тиме, што од самога почетка води рачуна о дечјем сналажењу у простору и њиховом разабирању о правцима и положајима појединих црта. Проширивањем пак броја предмета за цртање у духу Миодраговићеву, у Јовића се — насупрот осталима — испољила донекле жеља, да се основне црте дедуцирају из самих цртежа. Само је та жеља врло нејасна особито у почетку. Изразитије ново је опет што за косе црте уводи шибљику са две рачве, и што за криве — узимајући круг — дели овај најпре уздуж за леви и десни, а потом и попреко за горњи и доњи — полукруг) како назива испупчену и издубљену, које у Вукићевића долазе на прво место.

Мил. Вујанац овога пута изводи незавидну синтезу онога што видесмо код др. Натошевића и Ст. Чутурила. — Водећи и сам рачуна о почетничкој оријентацији у простору, он као и сви његови претходници, изузев Миодраговића, отпочиње ова вежбања писањем тачака. Иза тога настоји да упозна почетнике једино још са правом и кривом цртом, разглабајући при том и теоришући чему су доказ на пр. оваква питања: „А знате ли шта је креда радила кад видите црту»... А кад видите тачку» Па онда оно нишањење по: писаљци, штапу, концу и савијеном пруту; затезање конца и сл., док се дође до појма право и криво!)

Четрдесет четири године после Миодраговића и Чед. Т. Бушетић чини известан изузетак у овоме делу припремних вежбања. Он не само што обуку писања не отпочиње тачком као сви његови претходници, изузев Миодраговића, него — попут Вукићевића — иде спонтано корак даље и од њега самог. Зато се у Бушетића већ доста јасно оцртава тежња, по којој изучавање оних основних црта треба да изиђе из цртања самих предмета, а не да се најпре уче засебно ове црте, па да се потом њиховом синтезом долази до цртања предмета као што раде сви остали

>) Упуство за наставни поступак са букваром, са огледима за почетно писање и цртање од Ст. Чутурила, П издање 1906, стр.: 24—26, 28—91, 38—85, 38 и 39, а цитат је са 106 стране.

+ Јовићево упуство од 1896 г. стр. 22—94, 26—32, 34—89, 44—50, 52—657 и '63—67.

7) Букварска настава од М. Вујанца 1926, стр.: 8, 16—20, 23 и 24, 27—30, 39 и 40, 43, 47 и 51.