Učitelj
Припремна вежбања за почетно писање 289
се једном линијом преполови табла, па да се лева половина испуни крстовима а десна котуровима.
__ За овим долазе појмови: напред, натраг; пред вама иза вас; предња страна, задња или стражња страна; горња страна, доња «страна. — Потом Миодраговић прави на табли јабуку или клупче, у које се „ко бајаги“ задевају игле са свих страна, па наређује деци да праве и сама пуне таблице клупчића и да у свако позабадају по четири игле. То исто чини се по том и са сандучићима.
По упознавању боја у вези са истинским предметима и загонеткама о њима, Миодраговић прелази на упознавање облика, који се такође „праве“ на већ уобичајени начин.
Као што се види, нигде ни трага о појединим цртама, њиховим правцима и положајима. Јер овима Миодраговић претпоставља не само цртање појединих предмета него и цртање самих слова, иако то нигде нарочито не спомиње. Сва своја излагања завршава пак овим речима:
„Пошто смо прецртали све у школи, све у кући, много што шта на пољу, нарочито оно што је простије и згодније за цртање; пошто смо наизмишљали и поцртали толико и толико ствари гледајући на саме њих; пошто су се деца већ толико извештила да готово свашта умеју да праве (што год виде оком, па макар само у најосновнијим цртама): онда ја“ — каже Миодраговић — „један пут (од прилике око Митрова-дне) извадим буквар и отпочнем га од прилике овако:
„Извадите сви буквар, и метните га на клупу!... Ајде сад да ми правите (на табли) прво око, после столицу, па после нож..... — овако — вели Миодраговић — пређем све слике до краја, па се после вратимо те цртамо и прецртавамо опет све до краја“. Потом наставља овако: „Нађите „око“! Нађите му оно слово с леве стране! Нађите му оно с десне стране! Извадите табле па правите оба! Дете још пуно!“ !
Кад се сврши „овако писање слдва, са сликама, онда другом приликом кажем“ — вели Миодраговић — „да пишу само она с десне стране“, па онда и она „с леве стране“. Трећи пут пишу обоја: „у једном реду штампана, у другом писана“, па додаје: „Још она не знају како се зове које слово, но их зовемо: „иглино слово“, „мачкино“, „змијино“ итд. А у износу на истој страни завршава овако: „Интересантно је да деци: иде много лакше прављење штампаних слова но писаних, а неко би се чудио, како деца
да праве штампано, и што! 19) ж # #
Овај веран, исцрпан али и концизан приказ очит је доказ да Миодраговић није хтео ни да чује за систематско изучавање поје-
19) Сви наводи у овоме приказу узети су из дела: „Рад у [ разреду од Ј. МиоКа ЕШ 1882, са ових страна: 17 и 18,22 и 23, 27—34, 37—40, 51; 55—57 и 71—78.
Учитељ 19