Učitelj

294 Драгослав Н. Јанковић

кво предавање могао је и лаик да одржи, управо ово предавање је лаички одржано. Строго узевши, ово и није била настава певања већ непотпуна и доста невешта обрада декламације. Предавач је обрађивао само текст песме, а не и мелодију исте, јер не може се рећи да је предавач обрађивао мелодију само на основу тога, што је, истичући циљ, нагласио да ће деца научити како се пева једна нова песма, и што је ту песму (најпре сам а после заједно с децом) певао онако како би је и сваки лаик певао. И — ми смо мишљења да ово и овакво угледно предавање, као и сва остала оваква или слична усмена и штампана угледна предавања носе велики део одговорности што се певање сматра као тежак наставни предмет и што се настава певања неправилно, невешто, без довољно разумевања, и с веома слабим успехом изводи. А ово и њему слична усмена и писмена угледна предавања окуражила су нас и потстакла да и сами изложимо нацрт једног предавања из наставе певања, онако како га ми замишљамо, а надамо се да ни овај наш нацрт неће бити гори од осталих. Пре но што приступимо излагању самога нацрта, слободни смо да изложимо и следеће напомене:

[) Певање је вештина, а вештина се учи вежбањем. Ко хоће успеха у настави певања не сме се ограничнти само на време од ређено наставним планом и распоредом часова; већ мора што чешће певати с децом, макар и по 5—10 минута само.

2) Расположење, интерес потребни су и пресудан фактор за успех у сваком наставном предмету, а поготову у настави певања. „Весело срце кудељу преде.“ Зато ваља певати само онда кад су деца весела и уистину расположена да певају. Из истог разлога ваља се старати и певати такву песму, која ће и садржином текста и мелодијом својом одговарати дечјем расположењу, њиховој природи и схватању њиховом.

3) Увек ваља имати на уму да се на часу певања обрађује мелодија, па не поступати као што се досада поступало, не обрађивати најпре текст (што се само изузетно може допустити), а певати тек пред крај часа. Јер кад се поступа тако, онда се на циљ, анализу и учење текста напамет утроше најмање две трећине часа, а за само певање остане тек десетак минута. Уз то, савлађујући текст, деца утроше већи део енергије, а с утрошком енергије постепено ишчиле и веселост и расположење за песмом. Пред крај часа и сам ваздух у учионици такав је да веома неповољно утиче на децу, те су орнија да зајаучу но да запевају. За само дечје здравље корисније је да се уопште и не пева но да се пева пред крај часа, када је ваздух у учоници затрован и презасићен прашином и разним гасовима.

4) Приликом певања ваља постепено упућивати децу и у технику певања — теорију музике; разуме се, у основне, елементарне ствари. Пи томе ваља поступати тако да се деци чини као да до

ј | | | |

аи а а

а а

с ава а а