Učitelj

296 Д рагослав Н. Јанковић

певај ти, Б. (И Б. пева погрешно као и онај први, онако како уме). Да ли би А. и Б. могли заједно да певају ову песму» (Могли би. Тако су је нпр. певали и они из Ши ЈУ разреда). Хајде, А. и Б., почните и заједно певајте песму: „Лутко моја!“ (А. и Б. почињу, али један је почео вишим, а други дубљим тоном. Учитељ их прекида). Да ли су А. и Б. добро отпочели песму» (Нису! Један је почео вишим, а други дубљим тоном, међутим када песму певају више њих заједно морају је почети сви као један).“) Хајде, А. и Б. почните овако! (Учитељ даје тон и деца почињу лепо, али, пошто ни једно од њих не зна мелодију песме, у даљем певању настаје несклад: одмах код другог слога се разилазе и певају сваки на свој начин — један брже, а други спорије. Учитељ их опет прекида). Јесу ли сада лепо отпочели и певали; (Они су сада лепо отпочели — истим тоном, али после А. пожурио, а Б. заостао за њим). Па нашта још ваља да се пази кад више деце, више људи певају једну исту песму» (Треба обратити пажњу и на трајање појединих тонова). Е, хајде, А., да чујемо како би ти сам почео и певао ову песму! (—). А како би је ти, Б, певао2 (—). Слушајте, децо, како бих опет ја почео и певао песму „лутко моја!“ (Учитељ отпева само прву строфу.)

Децо, да ли би још који желео да пева2 (—). Како би ти В. желео да певаш: онако како је певао А. или како је певао Б. или овако како сам ја певао» (Разуме се да ће дете изјавити жељу да би певало онако како је учитељ певао). Онда слушај још једном како сам ја ту песму певао! (—). Сад ћемо је заједно певати. Почећемо овим тоном! (За ову прилику узме се ђак који је најобдаренији слухом и смислом за песму). Ко би још желео овако са мном да пева» (—). Хајде сад да певамо сви тројица! (—). Да ли смо добро сада певалир Кажи ти, Г.! (Не, јер су неки журили, а други изостајали; неки су нека места певали високим, докле су други та иста места певали дубоким тоновима. У случају да се не добије одговор у овоме смислу, поставиће се помоћна питања). А да ли бисмо боље певали када бисмо певали најпре само један део, а не целу строфу2 (—). Слушајте онда да вам отпевам само прве две речи: „Лутко моја!“ (—). На колико делова сам поделио ове две речи при певањуг (—). Јесам ли све делове једним истим тоном певао» (—). Слушајте да вам отпевам само реч: „лутко!“ (—). Јесам ли сада једним истим тоном певао оба дела2 (Не, други део се пева вишим тоном од првога). Слушајте сада да вам отпевам реч: „моја.“ (—). Како сам сада певао овај део „мо,“ да ли исто онако као део „лу“ у првој речи» (Не, већ мало вишим тоном). Је ли онако високо као део „тко“ у првој речи» Слушајте да вам отпевам обе речи! (Део „мо“ од речи „моја“ не пева се ни толико високо као део „тко“ од речи „лутко“). А како се пева овај други

| | Лу | |

а 3

2) Овде ће се бележити само смисао дечјих одговора, а не одговори како ће их деца својим речима оформулисати. Неки одговори ће се изостављати.