Učitelj

Пољска педагошка литература 303:

Галиција је добила ограничену аутономију и сопствену администрацију школа, те се тамо омогућило развијање педагошке мисли.

Пољаци су под туђом влашћу били више од 120 година. За то време нису имали сопствену политичку управу, а школска је управа била само делимично у њиховим рукама. Но ипак, из тога се не може закључити да се за то време они нису интересовали за педагошке ствари. Напротив, удаљени од сваког политичког живота, Пољаци су сву своју пажњу обратили култури језика, књижевности и науке, и изграђивању и подизању националног васпитања, јер су увидели да само тај пут води ка ослобођењу и задобијању самосталности. Велики пољски политичар и културни радник Станислао Сташиц рекао је: „Пасти може и велика нација, али изгинути може само културно ниска“.

Не допустити изгинути, већ уздизати се на што је могући виши културни ниво — то је била парола у току више од једног века. Велика важност се придавала васпитању младе генерације. Управо, од васпитања се све очекивало. Није онда било ниједног великог човека, који није дао своје мишљење о васпитању. Скоро сва важнија педагошка дела, као Песталоцијева, Хербартова, Спенсерова и других, преведена су онда.

Најзнаменитији пољски педагошки писац прве половине ХЈХ. века био је Бранислао Трентовски, аутор „Ховане“ (»Сћоаппа«). Он је био под јаким утицајем немачке науке. Сањао је о стварању и оснивању пољске националне филозофије која спаја и уједињује западно-европски реализам са немачким идеализмом. Томе мора служити васпитање. Васпитање мора створити самосталну, слободну, разбориту личност, личност која стоји изнад. свих предрасуда, која живи за истину, правду, доброту и лепоту, за људску душу, личност која ствара свој сопствени свет.

Самосталност и поштовање индивидуалитета Трентовски је врло високо ценио. Васпитачу је он рекао: „Васпитаник мора постати не твој мајмун, већ оригинално, различно, од свих других, биће“.

Педагошком филозофијом бавио се и филозоф Вроњски.

При крају ХЛХ века живео је еминентни мислилац и духовни радник Станислао Шчепановски. Он је школован по англосаксонским моделима и заправо није био педагог, али је писао и изложио врло лепе мисли о пољском националном васпитању. Позивао је на реформу наставних програма и тражио је развијање самосталности и индивидуалности код васпитаника.

"Пеихолошким проблемима васпитања бавио се, пре светског рата, Јан Владислав Давид, аутор дела: „Мнтелегенција, воља и радна способност“. Он је саставио психолошке тестове пре него што су то учинили Бине и Хол.

Као педагошки испитивалац позната је Јозефина ЈотТеуко, која је дуго живела у иностранству, па је много писала и на.