Učitelj

312 Књижевни преглед

Ниједан наставни предмет у основ. школи није више претрпео, за време од нашег националног и државног уједињења до данас, као што је то случај са наставом земљописа у основ. школи. Због општег стања, које је дуго владало у овој настави, сасвим природно се у њу био увукао онај фатални провизоријум, који је раније допуштао, да се у разним покрајинама наше Отаџбине, земљописна настава обрађивала у основ. школама на разне начине, по разним покрајинским наставним програмима и плановима, већином предратним, старим, покрајинским. Шта је све ово значило не само за наставу, већ и за државно национално југословенско грађанско васпитање и образовање будућих убеђених Југословена — није тешко погодити.

До скора смо могли виђати у нашим покрајинама покрајинске земљописе, који су били и садржајно и методски разноврсни, са безброј сепаратистичких заблуда и неистина. Данас су већ у овом погледу прилике сређене, па су и писци уџбеника замљописа у основ. школи, ишли за развојем општих политичких унутрашњих прилика у нашој држави, што је у свему одговарало и правом изразу земљописне наставе у основ. школи. Баш ово природно еволуирање изазивало је и факат, да је број писаца уџбеника за земљопис, растао из године у годину. Београд, Загреб, Љубљана и даље су углавном метрополе уџбеника за основ. школу. Пада у очи, да познија издања уџбеника земљописа за основ. школе, добијају све јачи израз нових дидактичких праваца у савременој настави. Настојавањима писаца ових познијих издања уџбеника земљониса, земљопис као асоцијативна наука иако садржајно мора бити у оквиру државног наставног програма, добија све више и све рељефнији израз оног посебно препоручљивог предмета основне наставе у развијању интереса рада, поред упознавања детета са односом, који влада између земље и човека и уопште живота на њој. Такав наставни предмет данас има за крајњи циљ да упозна дете, будућег члана југословенске заједнице са животом, културом и свима деловима Отаџбине. Овом циљу морају и уџбеници служити и у том правцу, данас они више пружају од равијих, старих издања. Упознати ученике са природом њиховог завичаја и Отаџбине, упознати га са објектима и животом у њима — не постиже се голим и сухопарним регистровањем разноврсних орографских, хидрографских и других имена и памћењем њиховим. Ово се може постићи једино свестраним радом ученика под воћством наставника. Само тако се служи буђењу свестраних наставних интереса, чиме ће ученик бити трајно заинтересован, нарочито радом (мерење, цртање, моделовање, рељеф, сразмера и т. сл.), што ће у крајњој линији пробудити и развити онај осећај „Знано — вољено“.

У овом погледу, Земљопис Краљевине Југославије од Милана Шушљића, школ. надзор. и Ристе Шушљића, школ. управитеља, оба из Сарајева, задовољава све захтеве како данашњег наставног