Učitelj

Нове књиге и листови 347

уКивојин Ђорђевић, бански школски надзорник у Н. Саду: „Школе у. Шумадији у прошлости и садашњости“, Суботица, 1932. год.

Користећи се архивском грађом и публикацијама из ранијих година по питању постанка и развитка наших школа, г. Ђорђевић фиксира стање и развитак наших школа у једној ужој области у Шумадији. Избор је врло добар! Шумадија је значајна не само по људима и историјско-политичким догађајима из даље и ближе прошлости, већ је она то и културно. Она је претеча и источњак културних утицаја свих врста и облика, па и у школској области. Отуда и најскромнији прилози за познавање и процењивање тих утицаја добро су дошли, тим пре, што се данас са многих страна чине покушаји да се ти утицаји потцене и засенче. Књига г. Ђорђевић заслужује пажњу.

Гаћић Д. Р. и Павић 3.:: „Васиштање шела“. Београд 1932.

Писци сасвим правилно у свом уводу кажу, да се хармонија у развићу једног организма не може замислити без телесног васпитања тј. „да и телесно васпитање има свој научни и уметнички моменат у широком појму васпитања. Књига је израђена марљиво и систематски подељена по врстама вежби и на часове, чиме је наставнику телесног вежбања јако рад олакшан. Ма да је књига намењена средњим и стручним школама, и наставник народне школе моћи ћи из ње извући пуно лепих поука и индикација како у погледу теорије и праксе телесног вежбања, тако и из оних одељака, који су посвећини анатомији и физиологији као и историји телесног вежбања, све у вези с оним што се у школи примењује и обрађује.

Ова књига нам најбоље потврђује да, кад је реч о култури уопште, да се не сме занемарити физичка, телесна, култура као база и предуслов за просперитет духовне, интелектуалистичке културе, која данас нашу омладину све ваше гуши и притискује...

Др. Јован Искруљев: „Универзитетска екстензија лондонског универзитеша“, И. Сад 1932 год.

Г. Искруљев излаже у овој књижици облике и методе универ. екстензије, једне особите врсте високе школе и начин за стицањем универзитетског образовања. Универзитетска екстензија установљена је за лица која нису била у могућности да универзитетско образовање добију редовним путем. Ова врста универзитета садржи у себи не само либерализам и аутономију научних студија, већ и један социјални моменат тј. могућност да до вишег образовања могу доћи лица из свих друштвених слојева без обзира на порекло, могућност и занимање. Једна таква школа заслужује, збиља, копирање на многим странама.

„Наш језик“ издаје лингвистичко друштво у Београду. Уређује одбор. Излази једанпут месечно. Година |. Београд 1982. Годишња претплата дин. 30. Препоручен свима школама.