Učitelj

Угљени оксид и угљена киселина 359

Угљени оксид и угљена киселина Рад у Ш разреду основне школе од Свет. Д. Миловановића,

учитеља

Наставна средства: ћумур (дрвени угаљ) мангал, пегла. Причање истинитих догађаја у виду причица, одиграних само због незнања. Размишљање. Коментарисање. Извлачење потребних поука за практичан живот.

Природне науке, њихов задатак и вредност за човечје образовање

Пре него пређемо на обраду ове методске јединице, коју узимамо од многобројних, не бирајући је нарочито, проговорићемо неколико речи о задатку и вредности природних наука за човечје образовање: Полазимо од познатог факта да, углавном, постоје две групе наставних предмета. Једна група предмета је хуманистичка, а друга — реалистистичка. Хуманистичкој групи предмета је тежња: васпитање воље и образовање моралног карактера а реалистичкој, међутим, да развије ум. — У реалистичке предмете спадају и природне науке. Према овоме, без сваке сумње, настава природних наука најуспешније утиче на васпитање ума. Она приказује живот онакав какав је и пружа нам могућност да га правилно разумемо, схватимо, упознамо. Хуманистичка група, пак претставља живот онакав какав треба да буде.

Када се има у виду да је задатак наших школа васпитање воље и образовање моралног карактера, онда се може рећи да реалистичка група предмета, у коју спадају и природне науке, допуњује задатак васпитања уопште. Значи, дакле, хуманистички предмети утичу на срце, на васпитање — на моралну страну ученикову, а реалистички на мозак, на образовање — на интелектуалну страну његову.

Уопште узев, природне науке се нису ни изучавале по школама све до 18 века и ако је још Аристотело увидео праву вредност њихову. Он, као „отац природних наука“, назвао је човека „социјалном животињом“. Да би човек, према изложеном, могао свестрано да се оспособи за живот и да не би кроз живот био само идеалиста и себичњак, потребно је да црпе знање из природе. Тако ће моћи да развије интелектуалну страну — знањем реалне групе предмета. То ће све лепо да комбинује, доводи у склад, хармонију, онако како би у свему био користан члан друштва.

Данас је познат значај природних наука свима васпитачима мако су се оне почеле уводити по школама тек у половини 19 века. Природне науке, на првом месту развијају многостране интересе, као: емпиријски, спекулативни, естетички. — Нигде се више не може ширити искуство но у природи, јер је то једна велика књига из које се има много да чита и учи. Многобројне.