Učitelj
УЧИТЕЉ
ПЕДАГОШКИ ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ФЕБРУАРА 1933 БЕОГРАД 13 (47) ГОД. БР. 6 УРЕДНИК ВУЈИЦА ПЕТКОВИЋ, УЧИТЕЉ
Постављање васпитног циља од др. Вој. Р. Младеновића,
директора Женске учитељске школе у Новом Саду
|
Расправљање питања о циљу васпитања претпоставља пре: чишћено сазнање о битности васпитања. Не може се дакле из“ васпитног циља изводити шта је васпитање. Чињеница васпитања као једна првобитна, основна функција заједничког живота постојала је пре сваког теоријског расправљања о васпитном циљу. Што се та функција у савременој животној заједници врши под многостраним и компликованим односима не сме да нас плаши а још мање да нас заведе на обилажење или просто изостављање свих оних момената који нам се на први поглед чине као сувишна опширност или као непотребне тешкоће. Васпитање се не може друкчије проучавати него онако како је оно у ствари бивало и данас бива у животу, ако желимо да нам проучавање с научног гледишта буде оправдано, објективно, без икаквих субјективних додатака и произвољних конструкција. Кад истине о битности васпитања као чињенице заједничког живота буду утврђене, оне ће нам саме по себи указати не само на циљ него и на методу васпитања.
Ово коригирање које према традиционалној педагогици врши савремено научно педагошко гледиште није само техничке, методолошке природе. Најчешћа и обично и највећа погрешка досадање педагогике била је баш у томе што се васпитање одвајало од свих својих многостраних веза у животу, па се обрађивало према разним субјективним и унапред одређеним циљевима, према којима се целокупна обрада управљала и каткад очигледно извештачено навијала, само да би било сагласности с унапред постављеним циљем. Васпитање није посматрано као чињеница заједничког живота већ као један задатак који према неодраслим члановима имају да испуне одрасли чланови заједнице, па им се због тога намећу извесне дужности. МИ доиста, посматрамо ли педагошку теорију 19 века и разне педагошке системе тога доба, видећемо да сваки од њих, више можда него ранији системи, расправља на првом месту, у посебном делу свога излагања