Učitelj

498 "_ Василије Пејхељ

морају се спојити васпитање и настава, а у настави поједини пред-

мети да се доведу у најтешњу корелативну везу. А када се та веза

успостави, и када се дечји живот у школи и код куће такође до-

веде у везу, онда ће и сама настава постати интересантнија, продуктивнија и лакша.

Психологија је одавно утврдила да су претставе које су добивене помоћу више чула тачније и лакше се могу запамтити. Ми се не можемо увек сетити речи неке песме све док је не отпевамо. Певачу коме је болесно грло, забрањује се не само да пева него и да свира на клавиру, па чак ни да слуша музику и певање, јер звуци клавира и песме, које он чује, изазивају претставу тих звукова и због те претставе гласне жице трепере и драже грло.

Већина људи има комбиновану моћ памћења. Лајеви експерименти потврђују преимућство комбинованог памћења над једностраним. На пример ортографија се може запамтити само донекле, ако слушамо речи па и ако их ми сами не изговарамо; али се боље запамти, ако исте речи изговарамо шапатом; још боље — ако их изговарамо наглас; још боље — ако их изговарамо и видимо, али се најбоље запамти, ако исте речи изговарамо, посматрамо и пишемо, тј. када су чула удружена визуелно, аудитивно и моторно.

Тај је исти случај и са наставом, када се поједини предмети доводе у корелативну везу, јер се због корелације градиво лакше схвата и претставе су верније, а због тога и мишљење правилније и темељније. Ако се ради проучавања неког објекта ангажују очи, уши, језик и руке, ако се он свестрано разгледа и доводи у везу са другим објектима онда ће све тешкоће у настави ишчезнути.

Најзад корелација у настави помаже развијању дечје саморадње и дечјих стваралачких моћи, и води ка правилном схватању природе и људи.

Наставник се у раду ослања на дечје интересе, на њихов духовни развитак; он унапред спрема комплексе за будући ради у вези с тим организује материјал за посматрање, припрема потребне екскурзије, слике, справе итд.; затим спрема план за 06раду доживљеног и, најзад, израђује форме за изражај доживљеног, било помоћу цртања, моделирања или помоћу какве друге дечје активности.

Ово последње нарочито истиче Лај. Комплекси морају да одговарају дечјим потребама и дечјим интересима. Али свуда на. првом месту у школском раду стоји опажај, тј. примање утисака.

Пошто је изложио суштину идеје корелације, К. Соколов прелази на анализу Лајевог система и чини му неке замерке. По мишљењу Соколова корелација у настави није увек корисна и то се потврђује у самом практичном школском раду. Горе наведени пример са учењем ортографије важи само за децу, док за одрасле овакав начин учења може да буде чак и штетан, јер има