Učitelj

502 _ Илија П. Опачић

Прича о очуху

Шеснаестогодишњи дечко је имао очуха који је био пијаница. Кад је очух долазио пијан кући, злостављао је њега и његову мајку и разбијао многе ствари у стану. Породица је због тога пала у велику оскудицу, а мајка је изгледала бедно и јадно. То је син јако узео к срцу и кад је очух једне ноћи опет сасвим пијан дошао кући и њега и његову мајку извукао из кревета и ударао шаком по лицу, зграби га он пун беса за грло и стисне тако јако да је очух остао мртав.

Прича о земичкама

Неки дечко, стар 10 година, није целог дана добио ништа за јело, јер је његова мајка била отишла на рад. Пошто мајка никако није долазила, а он се патио од глади, изишао је на улицу и прошао покрај пекарнице. Врата од пекарнице су била отворена, а покрај врата на поду је била пуна корпа свежих земичака. Он причека док никога није било у пекарници, а онда уђе полако унутра, узме из корпе две земичке, побегне и одмах их поједе на путу.

Прича о бициклу

Дечко од 14 година добио је пре неколико дана на дар бицикл и учи се у једној мирној улици да се сам вози. У тај час приступи к њему неки дечко од 16 година, који га је већ дуже времена гледао и каже му: „Пусти ме да се ја попнем на бицикл, па ћу ти показати, како се може брзо научити на њему возити.“ На те речи сиђе четрнаестогодишњи дечко са свога бицикла и пусти шеснаестогодишњега да се вози. Овај се најпре провезе неколико пута горе доле по путу, а онда, кад је био на крај улице и кад млађи дечко управо није за њим гледао, скрене нагло у пострану улицу и побегне. Никад више нису нашли ни њега ни бицикла.

Прича о часовничару

Неки шеснаестогодишњи дечко, који се јако бојао посла и који се увек потуцао, био је опет једном остао без иједне паре у џепу и смишљаше како би дошао до новаца. Случајно је пролазио покрај излога једног часовничара и опази како власник радње, неки стари господин, управо прегледа златне часовнике у излогу. Учини му се да је ту згодна прилика да нешто украде или отме. Он уђе у радњу и рече да жели купити један часовник. Часовничар му покаже разне часовнике да изабере. Кад је затражио још других да изабере, старац извуче фијоку од стола и сагне се да из ње извади још друге часовнике. Тај часак се учини младићу згодним да учини оно што је намислио. Он удари старца длетом што га је понео собом да лакше изврши дело, тако јако по глави, да се овај срушио окрвављен на под, а он зграби брзо неколико часовника из фијоке и побегне.