Učitelj

528 Вуј. Петковић

овај други начин, и тако је питање реда данас, пре свега, питање рада.

3) Одавно је запажено да је школа, без обзира на теорије које владају у педагогији, одувек била онаква какав је био њен учитељ: као и уметност са уметницима, и она је цветала и падала са учитељима. Нова школа је школа детета, али баш утолико је у њој значајнија улога учитељева. У старој школи слабији учитељ могао је да се допуни добрим уџбеником, и ствар тиме није много губила. У новој школи учитељ је незамењив. Отуда у њој може бити правога рада, па према томе и реда, само код правога учитеља, код учитеља који се и душом и телом посветио своме позиву.

Укратко речено: без правога учитеља нема правога рада, а без правога рада нема правога реда.

НАСТАВНИ РАД

Органи за дисање Рад у !У разреду основне школе

од Вуј. Петковића, учитеља,

За наставна средства треба спремити телећа плућа, слику грудног коша човечјег, на којој се виде носна шупљина, гркљан, душник, душњачке цеви (бронхије), душњачке цевчице и плућни мехурићи, слику увећаних плућних мехурића, на којој се види сплет крвних судова, слику здравих плућа, слику оболелих плућа, једну обичну флашицу од оних за лекове и стаклену цев за дување.

Да видимо како човек дише.

Затворите уста! — Шта опажатер — Да се грудни кош диже и спушта. У носу се чује улаз и излаз ваздуха. — Раздам свима ученицима по парче танке хартије да подметну под нос и да дишу. Шта опажатерг — Кад удишемо хартија се подиже. Хартија хоће да уђе у нос. Кад издишемо ваздух, хартија се одбија. Кад удишшемо и издишемо ваздух, хартија се покреће, лепрша. Хартија показује како ваздух струји.

Опет затворите уста! Ставите десну руку на груди и бројте удисаје за време од једног минута, а почните кад ја куцнем о сто па док поново куцнем. Почните! (Наставник гледа у часовник да да „знак кад престаје минут, ученици броје.) По престанку ученици "саопштавају колико су удисаја избројали.

Али плућа могу да примају још и више ваздуха. То је дубоко „дисање. Затворите уста и дубоко дишите! Које сте делове тела опа'зили да много раде при овом необчном дисању» — Груди, јер се јако рашире кад удишемо, а скупе кад издишемо ваздух. Кад се груди рашире и плућа се прошире и ваздух појури у њих. То је