Učitelj

546 Књижевни преглед

/

она уместо начела механичке једнакости ставља у основу строја школе начела конкретне целине“ (112). Он види у радној школи два момента: социјални моменат и моменат индивидуалности. Хесен карактерише разлику између старе (пасивне школе како је он назива) и нове школе овако: „У пасивној школи постоји јако говорљив наставник који све показује и који је ужурбан и разред. пасивно рецептиван“, а у радној школи разред је активан, а наставник нечујан, „који неприметно одухотворава рад свога разреда“ (сва: а) „Сваки разред у радној школи претставља нешто индивидуално и оригинално, ше један час шу никада не може други поновити“ (113). Хесен је свестан изопачавања радне школе, нарочито као школе ручног рада.“ Смисао радне школе није у томе, да сведе сваки умни рад на физички, већ у томе да сваки рад, као физички, тако и умни, учини извором целостног развића личности“ 114). Аутор врло лепо запажа, „да у радној школи ручни рад и цртање заузимају много више места, него у пасивној школи“: оба ова предмета „проткивају наставу свих осталих предмета и као средство изражавања постају равноправни рећем средству изражазвања — говору, који је у старој школи био једино средство (исп. 115). Кершенштајнеру припада заслуга што је ручни рад постао равноправно средство с говором и цртањем.

Хесен потпуно одобрава г-ђи Монтесори „што је наставу читања, писања, цртања и почетног ручног рада пренела у дечји врт“, али јој не одобрава што ту наставу организује као гимнастичка вежбања. Немамо места да њене разлога за овакав поступак: овде размотримо.

Хесен је узео у разматрање и Далтонов план, па налази да су многи педагози гледали у њему „универзално средство опште реорганизације школе“ и нису приметили да се неизбежно изопачава у обично припремање ученичко за лекције под упутством искусног репетитора. Али Далтонов план потсећа и на стару пасиву школу „одавде-довде“. Ипак Хесен примећује да је и Далтонов план тачан „уколико реорганизује индивидуални ученички рад и преноси га из куће у нарочито за то припремљене околности. Али та индивидуална занимања никако не морају потиснути заједнички разредни рад. Правилна пропорција између ·разредних часова и слободних занимања није уопште стална величина“.

Хесен мисли: као што се Далтонов план изопачава кад се одваја од начела целине, исто се тако и радна школа изопачава кад се у њој изгуби момент личности. За ову другу наводи пример радне школе у Совјетској Русији. Он се ту баца оштро према совјетској. радној школи.

Даље Хесен критикује изопачавање радне школе кад се од ње захтева опште користан продукат рада (и пр. обрађен вртић, намештај итд.). Радна школа тада добија утилитарно-практични карактер. Практично делање не даје радну школу „све док не