Učitelj

УЧИТЕЉ

ПЕДАГОШКИ ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА АПРИЛА 1933 БЕОГРАД 13 (47) ГОД. БР. 8 УРЕДНИК ВУЈИЦА ПЕТКОВИЋ, УЧИТЕЉ

Виљем Вунт

од др. Николе М. Поповића

Прошле 1932 године на дан 16 августа навршило се равно сто тодина од дана рођења великога философа, још већега психолога и највећега зналца (ерудита) свих времена — Виљема Вунта. За време свога дугог живота који је трајао 88 година Вунт је учествовао не само у научно-философском, већ и у политичком животу свога народа. Још у раној младости Вунт се бавио политиком и сарађивао је са Ф. А. Лангеом и Аугустом Бебелом. Ипак се, руковођен сводим јаким националним осећањима, убрзо одвоји од ових људи. Он је сматрао да радеништво треба да се уздигне изнад својих класних интереса и да се „савесно бори за част свога народа.“ Истина је, пише он 1863 године, циљ раденичкога покрета јесу „слобода и самосталност радничкога сталежа.“ Али тај циљ не може се остварити без „народног јединства и његове слободе.“ Ношен својим патриотизмом, Вунт је као млад човек учествовао у француско-немачком рату од године 1870 као војни лекар. Целога живота Вунт је остао велики патриота. Једном приликом је као ректор универзитета имао да поздрави немачке трговце. У свом поздравном говору он, излажући однос науке према трговини, истиче у чему се састоји трговачка част. Она трговцу налже не само да буде „окретан и предузимљив, већ да буде патриота и да има универзално образовање, које га оспособљава да свако појединачно предузеће посматра са гледишта народног благостања и општих културних интереса.“

Такав је Вунт као патриота. Као философ Вунт је стекао нарочите заслуге. Тежиште његова научно-философскога рад пада у доба цветања позитивизма и потцењивања, па чак и презирања, метафизике. Ипак је Вунт умео да види истину и имао смелости да је отворено каже, што је знатно допринело томе, да се духовни живот човечанства ослободи позитивистичкога слепила. Вунт је под-

Учитељ