Učitelj

590 Милица Цветковић

и васпитни састеми и методи, који базирају на горњим принципима. Модерна школа има према томе да реши два задатка:

1) да постане радна заједница; и

2) да се као таква претвори у животну заједницу.

Ови задаци су, дакле обележени двоструким проблемом: претварањем школских разреда у радне и животне заједнице.

Модерне школе су у ствари радне школе и као такве треба: да остану, јер је рад елеменат социолошки и економски. Али школски разреди, не може се још рећи, да су радне заједнице. Радне заједнице постају онда, кад су разреди у исто време и животне заједнице. Идеја радног принципа мора се пренити са области наставе и на област васпитања. Кад се струја живота. увуче у школу, кад се оно, што се у малом кругу школског живота одиграва, износи опет у живот, онда радне школе постају заједнице. Додир са животом, самоналажење закона и потреба човечјих односа ствара терен за једну здраву животну заједницу..

Из идеје радне школе развија се сасвим природно и мисао о формирању животне заједнице. Реч је о трима великим групама задатака: дидактичким, организаторским и васпитним, који. скупа помажу да се разред претвори у радну и животну заједницу премда, разуме се, строго одвајање ових трију група задатака: није могућно, јер увек и свуда ми утичемо на разред васпитно.

Дидактичке мере ступају у службу радне заједнице и односе се на смишљен и уређен говор ученика, на израђивање дневних. и недељних задатака, проблема, који би требало да чине основ. заједничким дискусијама, критикама, разговорима.

Васпитање за рад, за заједнички рад, при чему сваки доприноси свој део, при чему настаје што пре она радост: „са другим: и за другога“, јесте, по нашем мишљењу, најбољи почетак да се. пробуди дух заједнице уопште.

Раде ли деца једном интензивно заједно, онда она управљају своју укупну снагу једном драгоценом циљу. Тада имају снажну моћ, да све савлађују, што омета заједницу. Они, који се одушевљавају радом, повлаче собом и друге; сви добијају мало помало. осећање да је њихова сарадња потребна, дакле, да су они један потребан активан део разредне заједнице. Они тада сами неће да ремете рад. Уз то се и разред брине да се рад не ремети. На. тај начин потпомажу се два фактора: индивидуална воља и разредна, укупна воља у циљу почетног стварања радне заједнице. Али се овде не остаје на почетку, јер рад васпитава; он је тај драгоцени фактор, који ствара истински дух заједнице. Рад захтева стрпљење, истрајност, самодисциплину, физичке и духовне 06зире према другима. Он развија самосвест и самопоуздање и чува од самољубља и уображења, васпитава истинске вође и поставља. сваког на место, где би могао ствари нешто учинити.