Učitelj

Шта је филозофија 665

Чим се зауставимо на овим и раније поменутим питањима, ми напуштамо терен појединих наука, и залазимо у област сазнања које се назива филозофским. — Дакле, можемо рећи: предмет филозофског испитивања сачињавају „основни појмови појединих наука: простор, време, спољни свет, реалитет, ИТД., И њен главни задатак јесте да нам разјасни порекло и значење тих појмова. Како ти појмови чине темељ, основ појединих наука, то се филозофија с правом сматра науком о науци.

Поред предмета и метода, рекли смо, трећа битна ознака која улази у појам науке јесте принцип (или више њих) од којих свака наука полази. Свој циљ наука заправо и постизава на тај начин, „што сваку поједину појаву схвата као поједини израз општег принципа из кога она као из своје основе извире и сваку нову промену међу појавама схвата као специјалан случај, специјалну функцију општег принципа који опредељава све промене ове врсте“ 16 При томе свака наука, сасвим природно, те принципе сматра за нешто првобитно, основно, тако да они за њих не само што не претстављају ништа загонетно, већ се помоћу њих разјашњава све друго у дотичној научној области.

Као и методи, и принципи научни могу бити специјалног и општенаучног карактера. Један од опште примљених принципа у науци јесте принцип каузалитета, који гласи: Свака промена у природи мора имати свој узрок у једној другој промени која јој претходи у времену. Научно објаснити једну појаву и не значи друго до пронаћи узрок те појаве. У медицини на пр. појава неке болести сматра се објашњеном, ако се пронађу узроци који су изазвали дотичну болест. Историчар сматра да је објаснио француску револуцију, ако истакне оне економске, политичке и друге социјалне факторе који као узроци претходе овом крупном историском догађају. — Леп пример те врсте имамо и у открићу Нептуна који је у прошлом столећу запажен после астрономских истраживања Француза Леуегпега и Енглеза Адатз-а. Још 1781 год. наиме примећено је од стране неких научника да Уран, седма и до тада последња планета, показује извесна отступања на своме путу око сунца. Али, све до открића нове планете (1846), тај се појав није сматрао потпуно објашњеним у научном смислу.

На овом принципу почива зграда нашег целокупног сазнања. Његово универзално важење претпоставља се од стране појединих наука. Ниједна се од њих не пита: да ли тај закон уистину има опште важење; у чему је његова суштина; где је његово порекло: у искуству или у разуму. Енглески мислилац Давид Јум био је први који је принцип узрочности учинио филозофским проблемом У својим главним делима »Тгеабзе оп Нитап Маште« и »Епаште сопсеттте ћитап ипдегзапфпес« Јум ука-

16) Владан Максимовић: Увод у философију, 85 5, стр. 26.