Učitelj

Шта је филозофија 667

претпоставке свега сазнања, тај не познаје њено право биће и лишава је унутарње снаге. Прогнана са свога старог престола, примила је она на себе тежу владалачку дужност са много већом одговорности. Њен је задатак сада да наизмерним силама да правац и указује циљеве“... „Данас је задатак филозофије да тумачи смисао науке и живота“.8)

Питање о вредности и смислу нашег живота за понеке филозофе не претставља никакав проблем од већег значаја. Међутим словенски мислиоци, готово без изузетка, сматрају то питање централним проблемом сваке праве филозофије. Од коликог је значаја то питање по Достојевског види се јасно из ових његових речи: „Тајна бића човечанског, вели Достојевски у Браћи Карамазовима, није само у томе да живи, него у томе зашто да живи. Док не утврди и не одреди себи претставу зашто да живи, човек неће пристати да живи, и он ће пре уништити сам себе него што ће остати на земљи, па макар сами хлебови били око њега“. Ове речи, карактеристичне не само за Достојевског већ и за словенску мисао уопште, показују да су сва питања наших наука и наших филозофија — ма како она била замашна и значајна — према питању о вишем оправдању живота и космичкој улози човека другостепене вредности. Јер и онда, кад хладним размишљањем о свету и животу задовољимо наш теориски интерес за сазнањем, у нашој души остаће нерешено питање: А чему све тор У име чега смо све то радилир — „Ако сви морају патити да би страдањем купили вечну хармонију, онда шта ће ту деца“, пита се Иван Карамазов у име Достојевског и у име многих других, који су као и он спремни да приме Бога и Божју Промисао, али не и овај и овакав свет као дело Божје.

Толстој је, као што је познато, оштро осудио науку свога времена, јер нам она говори о чему год хоћете, само не о томе како ће човек постати бољи, како да осмисли овоземаљски живот. „У свим областима тако зване науке нашег времена, вели Толстој, јавља се једна иста црта, која све умне напоре људи у научном истраживању чини узалуднима; та је црта у том, што сва научна истраживања нашег времена обилазе питање на које је потребан одговор, истражујући споредности“л%) Које то питање обилазе науке нашег времена, видимо из следећих речи Толстојевих: „Овај безумни живот, који је противан учењу најбољих људи свих времена, може да се објасни једино тиме што млади нараштаји уче безбројне, веома тешке предмете: о стању небеских тела, о стању земље кроз милионе година, о постанку организама, и тако даље, а не уче оно што је свима и свагда

18) Виљ. Јерусалем: Увод у философију, стр. 14 (Београд, 1921).

19) Цит. В. В. Зјењковски: Руски мислиоци и Европа, стр. 41, (Издање: Нове Европе, 1922).