Učitelj

668 Данило Вукајловић

потребно: шта је смисао човечјег живота, како ваља да га проживимо, шта су мислили о томе питању и како су га решили најмудрији људи свију векова. М не само да не уче то млади нараштаји него, уместо тога, уче најочигледније бесмислице, у које не верују ни сами они који их обучавају. Под целу зграду нашег живота, уместо камена, подметнути су надувени мехури. Па како да се зграда не сруши“.29)

Проблем вредности и смисла нашег живота класичног израза налази у дивним стиховима наше народне песме: Дар Лазар се привољева царству небескоме, где се цар пита:

„Мили Боже шта ћу и како ћуг Коме ћу се приволети царству: Да или ћу царству земаљскоме» Да или ћу царству небескоме»

Царство небеско, коме су се одувек приволевали највећи духови рода људскога, у савременој филозофији познато је под изразом апсолутних вредности, које се, кад их постанемо свесни, у виду апсолутних циљева императивно намећу нашој логичкој, етичкој и естетичкој свести. Вредност нашег живота цени се према томе да ли смо способни и уколико да се узнесемо до „сазнања надиндивидуалних, ванвремених и вечних вредности, према којима се човек у своме овоземаљском животу треба да управља, ако хоће да испуни своје право опредељење, те да тако оправда свој живот овде на земљи“ 21)

М

Два су главна метода којима се филозофија служи при решавању својих проблема. То су: 1) синтетичко-прогресивни (дедуктивни) и 2) аналитичко-регресивни (емпиријски) метод.

Првим методом служе се филозофи који сматрају да је наш разум исходишна и завршна тачка нашег сазнања. Типични претставници овог правца били су од старих грчких филозофа: Елеаћани (Парменид, Зено и др.); у новијој филозофији: Декарт, Лајбниц, Спиноза; а у најновијој претставници т. зв. марбуршке школе: Коен, Наторп и др. Основни став филозофа овог смера изразио је Коен у следећим речима: Јт РПепкеп Пег! дег Итзртипг аЏПет Сегепзгапде де5 Пепкеп.

Аналитично-регресивним путем иду у филозофији т. зв. лозитивисте одн. натуралисте. Од грчких мислилаца ту долазе: софисте, стојици, епикурејци; од новијих енглески мислиоци ХУП и ХУШ в.: Џ. Лок, Д. Јум, Беркли; затим Е. Мах, Евенаријус, Ваихингер и други.

29) Толстој: Пут у живот, стр. 260. (Београд, 1932).

а Др. Н. М. Поповић: Шта је човек и у чему је вредност његовог живота» „Воља“, св. за мај, 1928, стр. 385.