Učitelj

686 Живан Ч. Ћирић

што смо нагласили, приближују с једне стране чисто уметничком изразу, док с друге стране вежбају се за најприроднију глуму у позоришним комадима. Јер, најзад, када је врло добро познато да данас ни једна дечја приредба не прође без приказивања неког позоришног комада, онда је драмско изражавање у овом случају неопходно потребно. Једино тада, деца неће бити само „живи грамофони“, већ истински интерпретатори умишљених улога.

Настава, дакле, у којој ће видно место заузимати и драм| ско приказивање, будиће код деце елан заносног стварања, јер неће бити ниуколико прекинут континуитет животног даха пре школе и доцније у њој. Тај правилан прелаз није у стању да створи велики сукоб између „малог“ и реалног света, те ће деца и даље задржати оптимистички став у својим прегнућима.

Таква су деца збиља уметници, јер у њима још живи геније.

Коменски и његова Велика дидактика

од Живана 4. Ћирића, учитеља у Ракинцу

У доба енглеског емпиризма и француског рационализма чији су најглавнији претставници Бекн (1561—1626) и Декарт (1596—1650), јавља се у Моравској Коменски. Он се сматра као један од најплоднијих словенских педагога 17 века, чије се идеје нису ни до данас изгубиле. Напротив, многи подухвати из његова времена су одлично послужили за доцнији развој и уређење школа, па се многе ствари и данас примењују у нашем школском систему и васпитању.

Са појавом савремених педагога извесне његове идеје претрпљују измену или падају у засенак. Стога ми не смемо рећи да су све његове идеје погодне за наставу и васпитање, а исто тако не можемо свој васпитачки позив оснивати само на њима, јер су неке утопистичке.

Коменски је значајан и због своје пансофије, јер су његове идеје окарактерисане као хуманистичке, филантропистичке, козмополитистичке.

Као што видимо, он је заслужан да сео њему каже која реч ради обнове успомена на његов неуморни живот и рад, те сам зато изабрао тему: „Коменски и његова Велика дидактика“.

1 Јован Миличка, доцније прозван Јан Амос Коменски, рођен је 16 марта 1592 године у Нивници, у Моравској. Као дечко. остао је без родитеља. Зато је био принуђен да се настани код неких својих рођака. Кад му је било 16 година уписали су га у