Učitelj

=

Совјетска школа крајем пјатиљетке 695

вића. Политика је уступала место педагогици, револуционарне замисли — обичним потребама посведневног градилаштва.

У области универзитетске политике то се показало у малаксавању класног одабирања, појачавању улоге професора, у враћању универзитетима раније од њих откинутих научних института, устаљивању научних степена и у увођењу строгих пријемних испита. Научни ниво више школе знатно се подигао, и пред универзитетима се откривао широки пут развића по обрасцу американских универзитета —- развића, које је имало корен у еволуцији руских универзитета још пре рата.

У области средње школе испољила се јасна тежња да се уздигне њен општеобразовни ниво у духу захтева више школе. Тако звана девјатиљетка (деветогодишња школа) у великом броју градова преобраћена је у десјатиљетку (десетогодишњу школу), и у декрету 1928 г. проширење деветогодишње школе у десетогодишњу беше једна од главних црта њиме претпостављање реформе совјетског школског система. Напослетку, и основна школа диже свој ниво у духу захтева средње школе, преустројава се, снабдева наставним средствима итд. Бројно растење школе, започето од 1925 — 1926 г., изгледа, да је коначно стабилизовано. Појачано је и сваке године је расло материјално обезбеђење школе и општи школски попис 1926 г. показао је несумњиве реалне успехе совјетске власти у области просвећивања.

Ови успеси нису били велики, али су ипак били реални успеси, који су били доказ започетог препорођаја организма руске школе, дубоко потресеног грађанским ратом, глади и епидемијама, тако исто као и комунистичким експериментима. Али ипак број ушкотоване деце достигао је до 1927—28 г. у процентима 75% све деце школског времена (8—12 г.) према 50% у 1916 г. Сваке године прираштај деце у основној школи достизао је 8%, а тако звана семиљетка (седмогодишња основна школа, основна школа повећаног типа) достизала је 11—12%. Уопште ово растење више или мање одговарало је карактеристичном развоју руске школе у току последње три предратне године. С тачке гледања светске комунистичке револуције, то је растење било ништавно, али ако га разматрамо у перспективи конкретне историје Русије, његово значење не подлежи сумњи. Од већег је значаја био пораст професионалног образовања, нарочито новсг, што је створила револуција, типа школе за радничку омладину, тако званог „фабзавуча“, који претставља неку средину између обичне дневне школе и школе допунског типа. Али се нарочито буран пораст испољио у области националне школе. За време од 1925—1928 г. била је створена огромна мрежа школа: украјинске, белоруске, татарске, јерменске, бБурђијанске (грузинске). По попису од 1926 г. настава у школама првог ступња изводила се на 66 језика, у семиљеткама на 28, у девјатиљеткама на 12, и у вишој школи на 5 језика. Читав низ ситних националности, за које су биле створене нове азбуке, први пут је