Učitelj

702 Др. Сергије Хесен

лази се у продуковању квалификоване радничке снаге, слично томе, како тешка индустрија поставља себи задатак да продукује оруђа за производњу. Из овога „причвршћења школе уз производни процес“ следује одбацивање тобож аутономних, чисто научних наставних завода (посебице факултета, као што су историско-филолошки или физичко- математички), и замена њихова „самосталним наставним заводима“ (електротехничким, хемиским, педагошким и другим институтима), који се предају на старање адекватним управама, на које се и дели процес производње. У 1921 г. централни комесар комунистичке партије није се одлучио да идетако далеко. Истина, у Украјини универзитети су били разбијени на „самосталне институте“, општеобразована школа је била скраћена на седмогодишњу школу, старији разреди средњих наставних завода замењени су техникумима и профкурсевима, али су ипак сви ови наставни заводи остали под управом наркомпроса. У РСФСР, где је противстављање универзитетима и општеобразовној традицији, иступање под марКСистичКОМ лозинком „политехницизма“, било јаче, ствар се ограничила на укидање чисто научних факултета и на увођење у старије разреде девјатиљетке (средње школе) тзв. професионалног скретања. У току дугог времена „руски“ политехницизам и „украјински“ професионализам борили су се међусобно за приоритет у совјетском друштву, узајамно оптужујући један другог за буржоаско скретање У 1929г. изгледало је, да ће се спор решитиу корист руског политехницизма. Те године обнародован декрет о „јединственом систему индустриског техничког образовања“ имао је специјални задатак да подвуче ширу општеобразовну базу под све врсте професионалног образовања, напослетку, да подигне деветогодишњу школу на десетогодишњу. Победа политехничког правца била је кратковремена. Још пре него се декрет и спровео у живот, дошло је „скидање 0образине“ десничарске опозиције, генерална линија партије оштро је скренула улево, па су за лозинке новог курса школске политике совјетске власти постале пароле „стапање школе са производњом“ и преобраћање школе у „производни цех предузећа“. На тај начин пјатиљетка је коначно решила спор између политехницизма и професионализма у корист професионализма. Том приликом спроведено је у живот и то, што је у 1921 г. било предмет вета од странецк партије. По закону савезних држава од 23 јуна 1930 г. виши заводи са многим факултетима и техникуми били су разбијени на самосталне „изданке“ вузова и техникума, те су једне исте струке различитих наставних завода датога града биле уједно здружене и предане на издржавање и управљање одговарајућим надлештвима: хемиски институти — всехимпрому (управа сав. хемиске индустрије), грађевински — сојузстроју (савезна управа за грађевинарство), медицински — наркомздраву (нар.комесар здравља), институти совјетског права — наркомјустам савезних република (нар. ком. правде) итд. Под управом и на буџету наркомпроса (комесар просвете) остали су само педагошки и уметнички институти и техникуми, као и „политехничка“ четворогодишња и седмогодишња школа. Деветогодишња