Učitelj

706 Књижевни преглед

Зато пјатиљетка и означава први покушај стварања тешке индустрије, као нужне основе војне моћи државе у садашње време. Док је први покушај лењинистичког комунизма био објављен у периоду непа за „ратнички комунизам“ у том смислу, да тај комунизам није био прави, већ привидни, резултат империјалистичког и грађанског рата, дотле враћање комунизма, који Стаљин остварује, претставља већ ратнички комунизам по самој својој замисли. Црвени Стаљинов империјализам негативно је наличје империјализма капиталистичких земаља, како га је схватао Лењин. Стаљин остварује само по изгледу Лењина: уједињење свих колонијалних народа, који иду у сусрет рату са својим европским угњетачима. У новом светском рату Русија је и вођа и збориште црвеног империјализма. Нова школска политика совјетске власти, као, уосталом, и сва пјатиљетка, мора да служи овом великом циљу.“)

"А) Домаћа књижевност

Т. Рибо: Психологија пажње, с француског превео М. Симоновић. Предговор написао Д. Бранковић. Савремена психолошкопедагошка књижица, књига 1. Издање књижарнице Рајковића и Ћуковића. Београд, 1931 год. Стр. 112.

Обично се у психологији посматра дејство пажње, а ређе сам њен механизам. Чувени француски психолог Т. Рибо у горњој књизи, која је до данас доживела 17 издања и преведена на више језика, обрадио је баш овај други мање обрађени део.

Рибо полази са гледишта да има два веома разговетна облика. пажње: облик спонтане или природне пажње и облик хотимичне или вештачке пажње. Први облик, који је иначе занемарен од већине: психолога, прави је, основни и првобитни облик пажње, док је други имитација, производ васпитања, дресуре, вежбања.

У оба ова облика пажња није нека недетерминисана радња, неко „чисто дело“ духа, како то узимају многи психолози. По Рибоу механизам пажње је битно моторан, што значи да „она делује на. мишиће и преко мишића, поглавито задржавањем.“

И природна и вештачка пажња претстављају по Рибоу изузетно, ненормално стање, које не може дуго трајати, јер је у противности са основним условом нормалног живота нашега духа са променом. Пажња је тежња ка јединству свести, а обичан механизам нормалног духовног живота је полиидеизам тј. одлажење и долажење унутрашњих догађаја, дефиловање осећаја, осећања, појмова и претстава, који се спајају или одбијају према извесним законима. Пажња би према томе требало да значи тренутни застој овог дефиловања у корист једног стања свести, промену полиидеизма у

») Завршиће се у наредном броју.