Učitelj

Совјетска школа крајем пјатиљетке 765

секза а у седмогодишњој школи за "/.. Број ђака у школама за сељачку омладину утростручио се, а број студената вузова попео се за 42%, а у радничким факултетима чак на 135%, број ученика у фабзавучима повећао се за 121%, а у техникумима чак за 152%. Па да и не узимамо у обзир обе последње цифре (растење уче ника у техникумима и фабзавучима одговара њиховом смањењу у девјатиљеткама и школама П ступња, које су у 1930-31 г. биле преобраћене у поменуте заводе), ипак ваља признати, да растење совјетске школе у току треће године пјатиљетке није имало сличног примера у свету. Само у току једне године број ученика у нижој школи порастао је од 12,4 до 17,4 милиона, тј. повећао се за 5 милиона, готово за милион више од броја свих ученика основних школа у садашњој Француској. „Извештај Централног комитета комунистичке партије о основној и средњој школи“ од 5 септембра 1931 г. наводи још веће цифре. По њему је број ученика у школама [и П ступња порастао у току 1930-31 г. од 13, до 20 милиона. За техникуме и фабзавуче у томе се извору наводи цифра од 1,400.000 ученика. Према том гигантском растењу школа централни комитет партије у септембру 1932 г. објавио је, да је „увођење опште четворогодишње наставе већ свршена ствар“ и да наркомпроси република Савеза морају у „нападном поретку“ приступити увођењу опште седмогодишње наставе. Да изврши ову „ратну наредбу“ партије, московски наркомпрос је већ 15 октобра телеграфски известио све потчињене му органе за народно образовање да шаље нове школске планове, у циљу увођења општег седмогодишњег школовања, почињући са 1932-33 шк. год.

Сваки онај, ко неће ни да посумња у ове цифре, ни да их недовољно оцени, и невољно ће упутити два питања: На који је начин совјетска власт за тако кратко време за нових 7 милиона Ђака обезбедила одељења, а тако исто како се снабдела новим учитељским снагама, да не говоримо о наставним средствима и уџбеницима» Што се тиче зграда, фантастично растење броја ђака довело је до положаја, који свакоме западњачком наставнику изгледа врло фантастичан. У готово сваком броју званичног органа московског наркомпроса за 1931 г. види се понављање једноликих описа фактичког стања народне школе. Ми наводимо само један, али не и најгори пример. Реч је о стању школе у светски познатој фабрици „Аутострој“ у близини Нижњег-Новгорода (сада града Горки), која свакога дана изради по неколико стотина аутомобила. „Сеоска школа у селу Монастирци“, пише дописник журнала, „саграђена је пре 30 година. За то време око села изградило се велико насеље, ствара се соцград. А школа је остала онаква каква је била пре 30 година. Само су са стране изграђене две фурниране бараке, које су прозване радионицама. ИМ то је све. Школа као да је готова. Настао је септембар 1931 г. и у школи рад је отпочео. По досадном непролазном блату крећу се људи из бараке у бараку. Из даљних крајева насеља, из соцграда долазе деца у