Učitelj

774 Др. Сергије Хесен

у школској или пионерској организацији. Неке школске власти, на пример, Лењинградско обласно одељење за народно образовање, отишле су тако далеко, да су уопште обуставиле ученичку самоуправу, предавши њене функције пионерским организацијама , што је уосталом, Наркомпрос признао „за левичарско скретање“ и забранио. Међутим практично ученичка самоуправа је сведена на нулу у корист „наставе“. валитет „наставе“, то је лозинка последње фазе комунистичке педагогике. Учење је тако исто рад и то рад пун напрезања, рад који тражи велику дисциплину ума и тела. Овај је рад особит рад и разликује се од „производног рада“. Таква су најновија открића совјетске педагогике. Уништење супротности између умног и физичког рада сада се сматра за „левичарско преклапање“. Ова ће супротност, говоре нови совјетски педагози, постојати и у социјалистичком друштву, чак и за време друге пјатиљетке, и поред тога, што ће за време друге пјатиљетке бити ликвидирано са остацима поделе на класе и потпуно отстрањена супротност између града и села“» ) Практички то значи, да се „настава“ мора одвојити од „производње“, да студенти и ученици морају учити, а не „радити“, а могуће је учити брже и приљежније садржај уџбеника, да би се „обогатило своје памћење“ (по Лењину). У издатој наредби партије почетком нове школске године (25 августа 1932 г.) 0 средњоји вишој школи, све рестаурационе тенденције добијају свој завршни облик. У њој нема чак ни покушаја да се прикрије рестаурација старе школе. Ова наредба одбацује последње остатке (чак и само име) активних метода, који су се одржали још у школи после ликвидације метода пројеката, у облику тако званог „бригадног метода“. Све врсте „беочуга“ и „бригада“ ученичких, којима је наставник задавао да заједнички реше неко питање, одбачене су. У вишој школи устаљују се предавања, а у основној и средњој — часови. „Основна форма организације наставног рада у основној и средњој школи је предавање (лекција, час) датој Групи ученика, по строго одређеном распореду рада и са строго одређеним саставом ученика. Наставник је дужан, да систематски и доследно излаже дисциплину, коју предаје, да стално навикава децу на рад са уџбеником и књигом, на разне врсте самосталних писмених радова, на рад у кабинету, лабораторији, наставној радионици и да пространо примењује, поред ових главних метода, разне врсте демонстрација огледа и прибора и екскурзије (у заводе, музеје, поља, шуме итд.)“. „У основи школског рада мора бити положен индивидуални и систематски рад ученика. На основи изучавања сваког појединог ученика наставник је дужан да на крају сваке четвртине године сачини карактеристику о успеху сваког ученика из датог предмета. Све

#) Упореди чланак замнаркомпроса В. Панфилова, који се каје, што га је још У децембру 1931 г, штампао, бранећи супротно, погрешно мишљење,