Učitelj

Совјетска школа крајем пјатиљетке 777

је основана на подели рада према главним научним проблемима“. Зато се научно-испитивачки институти морају вратити у универзитете, а професорима се мора обезбедити могућност да се баве науком.

Овим „буржоаским“ истинама о суштини универзитета као научне установе, која остварује јединство испитивања и предавања, одговарају таква иста открића и у области методике вишег образовања. Студенти који ступају у универзитет, казује поменута резолуција, морају имати довољну припрему. „Најважнија је и коренита препрека на путу реорганизације универзитета, кочница њиховог развића, недовољна припрема омладине, која ступа у универзитете. У универзитетима има студената математике, који не знају рачунске операције са разломцима, и студената механике, који не познају најелементарније законе механике. Изучавање страних језика, по правилу, почиње у универзитетима од основних знања.“ Тежња да се студенти преобрате у ученике провлачи се као црвени конац кроз наређења Наркомпроса за последњу годину дана. Последњи декрет установљава пријемне испите и то за све кандидате, па и за оне који су свршили фабрике и техникуме. Каоиу средњој школи, тако и у универзитету одређени су строги распореди, бележење отсуства, „индивидуалне карактеристике рада за сваког студента“ и „улога професорско-предавачког састава поћећана је“. У вези с овим одбачен је и „бригадни метод“, тај плод „методичког протекторства и левичарског изопачавања партиских директива у области методике више школе“, а професорима је стављено у дужност да „систематски и везано излажу студентима основе одговарајућих дисциплина“. Одбачен је временом и узајамни однос између теорије и праксе и изједначен, као 1:!1, и центар тежине рада студената пао је на теориска занимања. С обновом предавања поново су уведени и испити, подељени на две сесије, упочетку и крајем наставне године. Сви „колективни задаци“ забрањују се и наставници су „одговорни за рад студената“. Установљени су дипломски радови и дипломски пројекти, сада обавезни за све студенте, напослетку, одређује се и растерећује тако исто и „друштвени рад ученика“. Он „не сме бити дужи од осам часова у декади“ и сваки студент може имати само једну друштвену дужност; за време предавања све врсте студентских скупова и седница забрањене су. Студенти и наставници ослобођени су „од мобилизације свих врста економско - политичке кампање“.

Ништа мање сурове мере уведене су и за аспиранте: „педагошки и друштвени терет сведен је на минимум, они су ослобођени од држања катедре“ (појава честа у многим провинциским универзитетима), „придодати су професорима према својој струци“, подвргавају се тромесечном испитивачком стажу и дужни су да дају редовне извештаје о своме раду. Последњи декрет истиче чак питање о обнављању научних степена, који су одбачени