Učitelj

Ротаса Кпј еупоз! 7739

као да сам снабдевен лажним пасошем“, пише један од тих „црвених спецова“ (М 13—14 за 1932 г. поменутог часописа). „ја имам диплому инжињера , али немам знања, која треба да одговарају тој дипломи. Ја хоћу да радим као инжињер, а другови ме теше, да ће се од мене истесати добар директор“. „То треба пресећи. Партија и земља не траже само специјалисте, већ специјалисте високих квалификација; рђави специјалисти нису нам потребни. Ја претстављам најлепши пример, како ми још не умемо да водимо борбу, како ми лакомислено жртвујемо квалитет ради квантитета.“. Том новом покољењу, које није познавало стару школу, све последње предузете педагошке мере од стране совјетске власти нису рестаурација старог, већ најочевиднија средства да се „подигне квалитет рада“. Као и стара гарда, тако и младо покољење нема ни времена, ни интереса да размишља о педагошким проблемима. Оно хоће да изграђује, а не да се бори против старог, које никада није ни видело. Одрицање старог, а на то се сводио сав садржај комунистичке теорије у области педагогике, младом покољењу је туђе. Осим тога, техницизам, који је нарастао за време пјатиљетке, сасвим је потиснуо сваки интерес за идеологију, па је сада и сама „диктатура пролетаријата“ потпуно изгубила свој идеолошки садржај, преобративши се у просту тежњу, да се на неки начин сачува поседнута командна висина у рукама партије. Елементаризација свега стања у школи, о чему је било говора раније, тако исто је у већој мери потпомагала то ново расположење. Када се сада дотле дошло, да треба у главе младих учитеља смештати најпростије истине о брисању прашине и проветравању соба, онда је задатак, да се у њихове главе смештају финесе комунистичке педагогике, промашен без икаквог изгледа на успех. Неизмерно нарасла количина прождерала је не само квалитет, већ и сам проблем „новог васпитања“, а с њим заједно и проблем комунистичког васпитања.

КАЈЕХЕУМ! РАЕЕВЕКЕВ

А) Ротаса Кпј еупоз!

Роз јегавшт бикмам џи Замзкој бапоупт, роуодот пајпоујеса »ВиКуата« МНапа Риктса.

Џ гојетоте Котрјекзи габашћ рбапја о зи о«Како розој Зкоја #35Кгзауан 1 соштшан зе и родтисји редатог је 1 тејоде гаггаФуапја ројефтћ ођисић Фзетр!па, ђе зштпје пајубе је па зеђе паугаШа (егез : редасога (еогеНСага 1 редавога ртакнсага тегода 5 1аК5еса ођисауапја ајејеја и рапји 1 Сбапји. [ једп! 1 дгиг1 зкаган зе оКо (ова, а зјагаји зе тпого 1 дапаз, да пједе ргођјет: Како Фјеје пајјакзе пашан разапји 1 Сбапји, једпој Фери пајробеђицој, геб