Učitelj

Шнерсонова испитивања 93

други и поред тога остао веран свом светлом емоционалном песништву. Опити су овај исти став утврдили и у односу на дечје стварање.

Пажљиво одношење средине према дечјем причању још више култивише жељу и способност дечју према таквој врсти причања.

На тај начин метод произвољног причања даје могућност да се дечја слободна фантазија испитује у свом непосредном и природном току.

2 Метода слободних падатака. Овај се метод састоји у томе, што се детету зада да исприча ма какву измишљену причу, коју оно само ствара, при чему се неће везивати ни за какву одређену садржину или тему. Може се детету испитивач обратити речима: „Испричај нешто занимљиво!“ У сваком случају детету мора бити јасно шта се од њега тражи. Ово обраћање у даном случају јавља се само као повод а не узрок стварања (који је неприродан ако се споља намеће). Ово је најобичнија појава да се састављачи или уредници књижевних зборника обраћају писцима с тим невезаним захтевом. Експерименти су доказали да се деца радо одазивају том захтеву и њихове се приче одликују потпуном непосредношћу и природношћу. Њима се установило да оно што се овим добило, производи фантазије потпуно изражавају емоционалну личност детета.

Овом методом имамо могућност да по вољи изазивамо слободну фантазију у детета при различитим условима, нимало при том не мењајући природност и непосредност карактера стварања. Али овим методом не можемо ни у колико утицати на форму стварања, због чега смо остављени вољи детета. Ову тешкоћу отклања трећа метода.

3 Метода ограничених (везаних) задатака. Ова се метода заснива на чињеници да се свака спољашња појава различито прелама у свести разних људи, изазивајући код сваког специфични рад фантазије, која је зависна од емоционалне индивидуалности. Свака појава изазива код разних људи различите емоције, које се јављају као директни узроци асоцијација и избора слика.

По овој методи од детета се захтева да исприча неку причу поводом показане слике или нешто о задатој и одређеној теми, или пак нешто поводом конкретног случаја или ситуације. Сви ови моменти ограничавају само донекле форму и правац стварања, а не скривају нимало дечји природни емоционални извор. М песници често стварају по захтеву ограничења, при чему нимало не мењају природни и непосредни карактер свог стварања. Велики италијански уметници (Микел Анђело и др.) стварали су многе уметничке производе по одређеном и ограниченом захтеву. Пушкин је дао