Učitelj

96 Јован Милошевић

8 Метода својевољне илузије. Пре него што опишемо ову методу треба да одредимо психолошки значај тог стања свести, које француски психолог Сурио назива својевољном, хотимичном илузијом (Шизјоп уојолтајте), а Ланге свесном самообманом. То је управо оно душевно стање када се свесно сећамо неке спољашње појаве, не онакве каква је она у ствари, већ онакве каква нам изгледа у светлости нашег расположења, при чему упоредо са овом претставом у нашој свести постоји и објективно верна претстава. Када се на пр. јесење кише сећамо као плача неба, ми се вољно и свесно сећамо кише не само такве каква је она у ствари, као кише, него тако каква нам се она претставља у светлости тужног расположења, које је она изазвала —- као плача неба, при чему поред ове претставе, свесне самообмане, постоји и објективна претстава кише.

Хотимична илузија игра огромну улогу у естетичким доживљајима, у којима претстављамо спољне појаве не онакве какве оне јесу, него какве нам се јављају у светлости естетичких емоција. Тако објективно ружна појава може се под светлошћу естетичких емоција претворити у лепу, када се посматра под нарочитим условима. Изнурена старост, 60лест, беда не могу саме по себи објективно имати ничег лепог, али у уметничким делима исте те појаве изазивају естетичке емоције.

Својевољна илузија претставља карактеристичну појаву нашег душевног живота уопште. Спољашњи свет свагда гледамо у светлости свог расположења, а скоро никад га не видимо онаквог какав је у ствари. У моменту радости он нам изгледао светао, у тренуцима туге тај нам исти свет изгледа мрачан. Наша фантазија преобраћа спољашњи свет појава у слику, која одговара нашем емоционалном стању. Код детета се пак уображени свет, као што је речено, слива са стварним светом, који се јасно и живо претставља под светлошћу његових емоција у слику свесне, хотимичне илузије. Ове се последње и јављају као објект испитивања по овој методи.

По овој се методи тражи од детета, да исприча како замишља ову или ону појаву спољњег света (облак, шуму, Бога итд.) Опити су показали да слике хотимичне илузије исто као и слике слободног стварања, уопште одржавају емоционална преживљавања. ИМ у овој, као и у осталим методама, дете мора знати шта се од њега хоће. О поступцима при извођењу ове методе биће говора приликом излагања методике.

Све се ове методе могу да примене на два начина: 1) у форми појединачног испитивања, када једно дете испитујемо по различитим методама, сравњујући производе фантазије, који се јављају под различитим условима, и 2) испити-