Učitelj

Француска педагогика 135

ложење сва средства, па је успех и рекорд унапред био сигуран. У Лорнеју, у Француској такође је слично томе однегована једна глуво-нема и слепа девојчица Марија Хертен и то са много мање новчаних средстава. Успех је био потпуно задовољавајући.

Вредност педагошких метода не састоји се само у генијалности њиховога проналаска, већ у њиховом даљем логичком развитку. Ни један од поменутих успеха у васпитању није остварен брзо и у целини. Сваки од њих има своју нарочиту историју врло поучну и интересантну. Тако на пр. у васпитању глуво-немих првашња идеја била је, да се чулом вида замене функције чула слуха. Доцније је Сикард отишао још даље, желећи да само помоћу чула вида развије схватање и друге појаве свести. Најзад се је дошло до закључка, да је глуво-нем истовремено и глув и нем, и да он према томе треба да научи прво да изговара исте гласове као и ми, да би могао разговарати са онима, који га слушају. Међутим, сам говор читао би са усана оних, који му буду говорили. Таква је иста логичка еволуција и у васпитању слепих.

Из досадањих редова види се колики је удео Француске на развитак педагогике. Њен је успех поглавито у области васпитања ненормалних. Али она је тако исто доста допринела и за васпитање нормалних. Ту се такође показују и огледају њене особине реда, логике и јасноће. Наше је васпитање поглавито интелектуално: учење и образовање нигде није тако интензивно и екстензивно истицано као у Француској. Наше методе васпитања дају велику моћ размишљању. За то је доказ чак и наслов на нашим уџбеницима елементарне наставе, на пр. „Метода размишљања у композицији писмених састава“. Незгода је само у томе, што се тај метод често примењује механички и онда је сасвим у супротности са постављеним циљем. ИМ тако се врло често напада једна метода, чија употреба није правилна те и добивени резултати не могу бити задовољавајући. Најзад ваља имати на уму, да има пуно ствари, које се не могу обрадити наставом. Тако: инвенција, интуиција, оригиналност и друге способности више су дарови духа, него што су плодови наставе и учења. Као пример методе размишљања, можемо навести још и Паскалову методу букварске наставе, за коју је Марсел Прево казао да је генијална.

Напоредо са овом методом поменућемо и чувену методу Бине-Симонових тестова, која претендује искључиво на експерименат и одбија од себе да је логичка и рационалистичка. Али је потребно приметити да и метода тестова, по сопственом признању оних који се њоме служе, може бити дискутована ако не у принципу, бар у њеној примени. То опет