Učitelj

318 Нове књиге И листови

Д-р Тихомир Р. Ђорђевић: ДЦиганске народне приповетке. Београд, 1933 год. Издање књижаре Радомира Ђуковића. Стр. 264. Цена 30 дин.

Да циганска насеља нису никад без ларме и галаме, то је опште позната ствар. Али да међу њима нису увек само празни разговори, свађе и надвикивања, већ да знатан део проводе и у мирном приповедању — то је ствар за коју ће мало ко знати. При раду, на одмору, увече поред ватре, док не заспе, и зими после пола ноћи, кад не спавају, Цигани неуморно причају. Предмет њиховог причања нису дневни догађаји, јер они живе тако рећи одвојено од осталог света, и о ономе што се ван њих догађа мало шта знају. У место тога сни ревносно препричавају ствари, које су им као предање остале од старијих генерација. Они причају о свету, о себи, о природним појавама, о чудесима, натприродним бићима и о сличним стварима. Али најомиљенији предмет њиховог приповедања јесу народне приповетке. Чак и кад неку приповетку сви знају, ипак је са уживањем слушају тако, као да је први пут чују. Те су приповетке врло различите. Има их женских у којима се приповедају којекаква чудеса и мушких у којима нема чудеса. Има их налик на приповетке из „Хиљаде и једне ноћи“ и таквих, које имају сличну садржину са нашим народним приповеткама.

Више од тридесет година Г. Тихомир Ђорђевић професор Универзитета бави се проучавањем Цигана у нашој земљи и бележи текстове њихових приповедака. Још 1901 год. он је у Алексинцу од Цигана, који су се бавили ковањем клинаца за коњске и говеђе потковице, почео са бележењем њихових народних приповедака. Као резултат тога и доцнијег рада, појавила се ова збирка са 96 одабраних приповедака, врло интересантних и духовитих.

На крају збирке Ђорђевић је изнео и неколико циганских приповедака, које имају исту или сличну садржину са садржином неких наших народних песама, или иначе имају у себи елемената које имају наше народне песме. Књига у сваком случају заслужује, да буде набављена за школске књижнице.

РМ. 6.

В) Нове књиге и листови

Визап М. Водипомте: Песје Тејезпо уазрПапје. Сод. 1, бг. 1—2. Хагтеђ. Соф пја ргетрјага 30. фл.

»Согпј! сазорћ је огстап јо5 пеогташтоуапог јисгочоуепзког истејзуа и рнапји Наског уазрбапја дефеја јигочјоуепзке Соје. Кагуојет огоаттасјје, хпапја 1 зуезн о НуЖкот уа-