Učitelj

Бихевиоризам и сродни правци 421

бихевиора допушта и студију свести; и номинални бихевиоризам, прерушени бихевиоризам.

Прави бихевиоризам јавља се и сам у извесним варијантама, према томе у чему му је тежиште: у организму и његовом механизму - структурални бихевиоризам, или у околини и релацијама - функционелни бихевиоризам. Структурални има своје претставнике у (Сгоз-у и Нон-у, али и он претставља извесно нијансирано диференцирање: Уатсон га заступа у физиолошком облику, тежиште, као што смо видели, ставља у ефекторе; у невролошком облику, тежиште у нервним конјекцијама, заступају га Мах Меуег, Киввеј, Егоз!. И функционедни има исто тако доста претставника: Рагтејее и Рагоп, који га схватају био-социолошки; де Гаеипа, физико-социолошки; и затим Воде, Вазудел,. Реггу, Зтсег, Кетрт, Капгог, који га схватају филозофски, било као реалисте, као прагматисте или га спајају са фројдизмом итд. Тотап је обе ове форме, структурални и функционелни спојио у чисто формалвом ставу. — Није усамљен случај, међутим, да се психолози служе и користе и појмом свести и појмом бихевиора: НоШпомог ећ, Магтеп, РШбигу; или нпр. Рипјар, који не признаје ни бихевиоризам, ни интроспективизам, а служи се терминологијом и једног и другог. То би били претставници психобихевиоризма, које треба разликовати од номиналних бихевиориста, код којих је циљ у ствари испитивање свести, а бихевиор је схваћен методолошки, као код УегКез-а, или хеуристички код Мс ПоигаП-а. М овде сретамо више имена: Кикрашск, Таупеу, Саша, Ејсћагдзоп и др.

Колико ова класификација, која претставља један веома тежак посао, одговара правом стању ствари, ми нисмо у могућности да проверимо. Ни на самим разликама у схватању појма бихевиора, несумњивим и интересантним разликама, није нам могуће да се више задржимо.

Да ону консеквентност коју смо нашли код Уотсона не налазимо код свих бихевиориста, илустроваћемо једним примером. У Психологији америчких професора на Универзитету у Вашингтону Смита и Гатрија“), иако је прва глава посвећена елементима бихевиора а не елементима свести, схватајући бихевиор механички, а тело као машину (истина, тако компликовану, да се не би дала удвостручити), изјављује се да бихевиористичка дескрипција свести никако не противречи свакодневном тврђењу да су људи свесни. „Ми ћемо само изнаћи шта човек ради и под каквим условима то ради, јер то је отворено посматрању и може се егзактно утврдити. Разумевање бихевиора је битно по оазумевање свести“. (стр. 1—2). Опис

+ 5 Зљеуепвоп Отћ 1 Еда Сшћие, Сепегај] Раусћојосу 15 Теттв о! Већаујог, Меу Уогк 1921.