Učitelj

Бихевиоризам и сродни правци 437

грисати елементе у целину која их превазилази. — Мако се све то призна, можда ће се рећи, напомиње Г., да је у многим проблемима директна перспектива више привилегисана од индиректне. У то се не да сумњати. Али није довољно само схватити субјективне аспекте, често врло богате, него је потребно везати их за универзална мерила тј. за физичке објекте, да би им тиме осигурали контролу. Због недостатка у овом није ни могла интроспекција често искористити своја богатства.

Исповести добро обдареног посматрача могу нам, признаје Гијом, открити свет чињеница које би се иначе тешко откриле, драгоцене услуге интроспекције било би апсурдно не признати; али ови унутрашњи догађаји и језик којим говоре нису ништа друго до ехрепепсез тепгајез, виртуелни акти који одговарају на виртуелне ситуације. И сам унутрашњи живот једног драмског јунака описује се помоћу комплекса ситуација — одговор. Објективно. формулисана интроспекција се приказује као хипотеза субјекта на једну од њених духовних функција, на један закон његовог понашања, и као свака хипотеза захтева верификацију. — Међутим сва ова разлагања не иду на то да смање важност улоге интроспекције у психологији. Не само да је она, по Гијому, драгоцена за чињенице чија је непосредна екстериоризација, под обичним условима, сиромашна и банална, него ће она помоћи увек да се поставе проблеми, сугерирају решења, а каткад сугерирају и средства контроле. Она има важну улогу у мрачном предосећају истине, у којој она, можда, неће оставити видног трага. Чак и кад се формулише изразима аналошким и неподесним метафорама, она може водити објективна испитивања. Интроспекција тако поставља проблеме науци будућности, али језиком чији се прави домашај има прецизирати. Што се тиче новине овога става психологије понашања, Гијом одриче да је то неки сасвим нов став. То је већ био став природних наука (физиологије, зоологије медицине), моралиста, романсијера, драматурга. Објективна метода није дакле шле шппоуаНоп ћазагдеизе, пошто наука о понашању и његовим законима је стара колико и човечанство. Она не искључује никако друге поступке, пошто се унутрашње посматрање може укључити у ову методу широко схваћену. Све што је било позитивног знања у нашој претстави духовног живота остаје нашом тековином. Актуелни покрет изгледа Гијому само као напор да се ослободи што потпуније, у овој области као и у другим, наука од метафизике и да се све ригурознијим начином примени метода заједничка свем научном истраживању.

Желели смо да истакнемо бар најважније моменте овог значајног правца данашње психологије. Ако смо у томе