Učitelj
408 Надежда Петровић
тање: „О могућности банкротства Педагогије у народној школи“..... Проблем је, збиља, тежак и болан. И даће Бог да се реши и без — интервенције педагошког друштва. Ми учитељи нисмо никада били лишени вере и оптимизма. Ми учитељи — рекао сам у једном чланку — „носимо у себи веру и оптимизам највећег учитеља света који је и са крста праштао и благосиљао“... Јер — мора једном победити принцип интегралне демократизације и социјализације народне школе и мора се, најзад, признати супериорност ранга основне школе према другим школама. Ако смо се — понављамо уплашили од виших школа које — кажу — стварају баластј за државну службу, не смемо се плашити основних школа и учитеља и не смемо бити сиромашани духом и кесом за народну школу која чини темеље просвећивања маса, националне културе и просперитета!!..... Свет. О. Аврамовић, учитељ
Бихевиоризам и сродни правци у савременој психологији
[ Кратак поглед на правце савремене психологије и положај бихевиоризма.
Говори се данас о кризи психологије, јер је данашње стање психолошке науке стање превирања идеја, јер се никад није у психологији изразило више праваца и веће обиље идеја него данас. Али је К. Билер:) правилно објаснио то стање као „кризу изградње“ психологије, а не као кризу распадања; од ње се има очекивати велики успех будућности, пошто све нове мисли, нови задаци и нове методе треба да доведу до једног заједничког дела. Засад, пак, психологија пружа још увек доста хаотичан изглед са својим неизмиреним правцима и супротним методама.
Билер ставља данашње стање психологије као антитезу стању психологије око 1890, када је у овој владало јединство програма, чији је претставник Ебингхауз са својим гензсћгте јаг Рзусћојог1е. То је епоха импресионистичке или сензуалистичке или т. зв. асоцијационистичке психологије: сви садржаји свести воде своје порекло из чула, из простих чулних утисака (сензација) и њихових отисака у памћењу (претстава). Закон асоцијације је основни закон на основу кога постају све компликованије слике свести; и сами про-
1) Кал Вићег, ОПје Ктазе дет Рзусћојовле, 1927.