Učitelj
Универзалитетш и дијалекшика појма образовања – 497
Чак и овде, у ужој области васпитања и самог образовања показује се она несавладљива прадијалектика људског бића. Свака форма образовања је материјал за једну нову форму, јесте прелаз у један нов стадијум, јесте проблем и нов задатак.
Из тога следује главна ознака за суштину васпитања и образовања. Васпитање и образовање није никад једно утврђено стање, никад један статичан однос. Васпитање и образовање су увек живот, увек историја, увек непрекидно развиће.
Али о каквом се животу ио каквој историји овде ради» ИМ појам живота и појам историје јесу дијалектички појмови у највишем и најчистијем смислу. То ће рећи: ми ћемо пре свега разликовати општу и метафизичку дијалектику, од емпириске, историски условљене дијалектике.
Метафизичка дијалектика указује на вечне пратенденције у суштини човека, на једну борбу која се увек 06навља између идејних моћи људскога духа, на једну борбу која се обнавља у свима временима и на свима местима. На пр. борба за истином или борба око силе и власти, обавеза одговорности или нагон за спасењем, све се то јавља за времена Мојсија, као и у доба Цезара, ова дијалектика делује у Кини као и у Америци, у Немачкој као и у Ју-. гославији.
Али око ове метафизичке дијалектике обавија се једана сасвим емпириска дијалектика. Она следује из мноштва историских и биолошких тенденција, од којих смо ми људи зависни. Сваки историски животни ступањ, свака генерација, свако доба живота има своју сопствену дијалектику и своју сопствену законитост, своје сопствено право и своју сопствену истину.
Ове обе групе диалектичких тенденција, матафизичка и емпириска група, ступају опет у једну моћну борбу и из ове борбе произилазе нови закони и нове нужности.
Наша досадашња наговештења служе овом циљу: Она хоће од почетка да наговесте и да свом силом нагласе, да појам и суштина васпитања могу тачно да се разумеју само ако се од почетка не схате специално већ универзално и дијалектички.
Питање васпитања и образовања није ни у коме случају један специалан проблем једне специалне науке.
Оно прожима и прати цео ток нашега живота, чак шта више припада језгру, средишној тачки нашега бића. То питање има свога корена на један тајанствен начин у ономе стваралачком центру из кога живот уопште извире, у коме добива свој основ, своја права и своју истину.
Учитељ " 32