Učitelj

Роман о учишељу 527

Комични учитељски тип, заснован од Глишића, развијан је и допуњаван све даље и више. Стварана је читава литература о учитељима „шеретима“ који се на сто начина довијају да — подвале ревизору. Г. Јелић је искористио једно вече у Коларчевој задужбини, да нам изручи читаву торбу учитељских „шеретлука“, којима се вешто крију у кошу ђаци незналице, помоћу дугмета на прслуку откривају деци врсте речи а помоћу браде врсте рачунских радњи итд. итд. У роману „Благо цара Радована“ („Мисао“ 1932. у учитељу Стабловићу дата је комичност у једном оригиналнијем жанру. Стабловић је смешан не само по својим наставним методама и манирима, већ и по својој простоти и простодушности у друштвеним односима. Овде учитељ — јунак наших дана верује да се из земље може ископати благо и лично копа,. заједно са празноверним сељацима... Рекли бисмо да овај мотив по мало прелази границе смешнога.

Наша књижевност је дакле, пуна тих и истинитих а богме, често и апокрифвих анегдота о учитељима. Карактеристично је, да су овакве гротеске о учитељима примане и од публике и од књижевне критике као тачан и реалистички. веран материјал.

Видећемо даље да је учитељ рђаво прошао у периоду књижевног реализма и у другим својим изражајима.

Из додира и сукоба новога доба. нове науке и духа са старим и патријархалним, који се (сукоб) одигравао у нас 70 и 80. година прошлога века — рађао се и — нови учитељ. Није то било ништа необично. Било би чудно да је учитељ био по страни, ван тога сукоба. Тек тада би био много смешнији. Међутим за наше књижевнике (за Сремца поглавито) учитељ је смешан баш зато што је апостолски пошао за новим временом и духом! |

Други учитељски тип, узет из књижевног дела Л. Лазаревића, назваћемо тип „реформатора“ или „новатора“ (по Скерлићу).

И док је тај учитељ „новатор“ карикиран од Глишића у „Роги“ „Како неуке сељане засипа страшним речима“; код. Сремца као политички екстравагантан, често извештачено и силом претваран у комично и смешно — дотле је у „Школ. икони“ од Лазаревића схваћен — трагично.

Екстремни традиционалист (што му Скерлић никада није праштао) Лазаревић није разумео учитеља, новатора. За њега је „нови“ учитељ „разорни дух“, „богохулник“ итд. Међутим све то „ружно“ што је Лазаревић видео — у самој ствари је лепо и прогресивно.

И један Лазаревић, који је иначе у свом делу умео да. види и осети све што је добро и лепо, није видео и нашао.