Učitelj

534 Свет. О. Аврамовић

лазе толико са невештине Ранковићеве да открива мистичне дубине и тајне психичког живота, колико са оскудице јачих и логичнијих мотива и у површнијем психо-етичком интер. претерењу главних личности.

Посматраћемо најпре Љубичин пример. Она је имала љубав још у школи коју заборавља још одмах по изласку из школе. И убрзо ће се заљубити у писара ожењенога 40човека и ординарног заводника. Нудиће љубав ћати ако изврши мучко убиство. Заљубиће сеу учитеља Влајка поред жива Гојка, „јер Влајко одговара њеним сновима из школе“, којих се снова сећа кад је све остале снове оскрвнавила и заборавила. Заљубљиваће се брзо, по првом утиску без 06зира и расуђивања, по извесном анималном инстикту, љубављу без душе и срца, ако се тако може рећи, више као женка но као жена. Она носи грехове јако блиске по дубини и мотивима — злочинима. Љубица је у љубави перверзна по греховима садиста... Она не бира ни место ни моменат. Свој први љубавни грех она ће извршити у — учионици, а плод своје љубави закопати у школ. дворишту!!..

Смејаће се љубоморном Гојку злурадо и садистички, кад га писар шиба камџијом по образу и са пуно цинизма рећи „како се мушкарац закитио“... Затим ће под теретом греха своје љубави, пред оговорношћу и страхом за службу, коју иначе не мари много, окренути се том истом ишибаном и презреном Гојку и понудиће му — љубав и брак.. А злосрећни Гојко примиће је оберучке и вероваће грешници. А кад је на свет дошао мртворођени плод грешне љубави и то онако ужурбано и тајанствено (у роману се не види јасно да ли је по среди „побачај“ или „детеубиство“). Љубица ће се горко покајати за оно мало извештачене нежности према Гојку: „Ах да сам знала да ће се овако свршити“!....

У стварном животу нису ретки примери (а књижевни реализам баш те примере воли да обрађује) да и професионалне блуднице осете најзад покајање и захвалност према заљубљеном спасиоцу, — наша Љубица, пак, није имала ни ту способност. Она је за нас лишена свих моралних квалитета. Она мрзи и кад треба да се каје и стиди. А Гојко, слеп за све око себе, слеп је и према овој бестидници, јер му се чини да ће је тек сада моћи више волети... А она ће убрзо после догађаја у школ. дворишту опет на очиглед доброћудном Гојку одиграти свој други љубавни грех с Влајком...и да Гојко није ускоро душевно и физички измрцварен умро, чијој се смрти Љубица тако срдачно радовала, ко зна колико би она још љубавних улога одиграла пред очима које не виде, пред човеком без мушке снаге и отпора...

Један од коментатора Ранковићевих (П. Стевановић) рекао је да је роман без потребе продужаван. Смрт Гојкова