Učitelj

550 Станко Првановић

у интелектуалној инфериорности нашој, већ у одвратности коју ми, Французи, осећамо према свакој систематизацији изведеној из извесне филозофске доктрине. Један пример само. Зар није чудновато да ми у Француској немамо ниједно право Феребелово забавиште» И сами натпис (фирма) је ишчезао. Једино што се одржало, то су његове коцке које претстављају одличан материјал за слободне игре. Што се тиче, пак, Фребелове тајне ми смо је.одавно одали. Фребелизам претставља за нас само један моменат у историји нашег забавишта.“ И да би то потврдила она наводи речи странца Ог-а Сштиз-а, који добро познаје Французе па каже: „Филозофска мисао у Француској одбија сваку конструкцију великих и широких „система“. Она не осећа потребу да целокупни делокруг бића сагради само помоћу чистог „логоса“. Филозофски дух може се сматрати као атрибут француске само под условом, ако се тај појам ограничи на потребу уређене логике да свима животним проблемима нађе једну и лако схватљиву формулу“. А Сојташи даље наставља: „То исто важи и за наш скромни делокруг рада. Ми само хоћемо да нађемо неколико формула, да их учинимо јасним тј. да их објаснимо, па да их после преведемо из домена интелигенције у домен акције. Ми знамо такође да се живот мења и зато хоћемо да наша школа прати живот, хоћемо да иде у стопу с њим. Главни и основни принцип по коме се управљамо је принцип еволуције живота и ми се трудимо да своју школу (забавиште) оријентишемо у смислу те еволуције. У толико горе за онога који мисли да је достигло дефинитивни стадиум. Оно што нама сада изгледа најцелисходније и најпаметније и што треба очувати по сваку цену то је наш крштички дух. Он нам допушта да све примимо и дочекамо беспристрасно, да све разумемо, али и да све претресемо и прокритикујемо па долазило то са стране или потицало од нас, не заборављајући никад Пастеров савет: „Нека вам критички дух буде култ; без њега све је изгубљено. Није ли то такође, сада више него икада, прва брига васпитача, поборника новог васпитања» Ма шта то било ми, Французи, хоћемо пре свега да разумемо, да схватимо; у тај напор разумевања и појимања ми уносимо све што имамо од интелегенције, страсти и воље“.“)

Из ових речи се најјасније види дух који влада у француским забавиштима. Њих ми допуњујемо речима друге инспекторице М. Апрјез-а: „Осећа се жеља, да се дете стави у контакт са стварима, са природом где ће се оно развијати спонтано и у слободи идући за дубоким потребама своје

#) Рошг ГЕге Моцуеће Л 83.