Učitelj

554 Домаћа књижевност

Р!етпа иризији бипи ! и Гастеђи пајџест тиката итоге "Сирса.

Када је и пазој хеш! јоз о изјапакр (2а угете Катга„«огда). Како је ргозао (ај изјапак> (пао је изрећа). Ргону Коса зе робшто Кагадогде» (Ртону Тигака). А ргону Кора зе робшто Фцђес» (Ргону рјеписа). 51а је Фшђес Шео да игадт (Еео је да озјобоф! зеђаке од рјеписа). Језто И пл Фапаз зчођодап пагод» (језто). 2,502 (Лако 510 шпато 5јођодпи дгХамц 1 Кгаја).

Розје оуова Неба ргоснан офошак 17 15опј5кос готапа „зеђаска Ђипа“ од Аџецаја Зепоа и Кош зе ор:шзије тисепје 1 зшт Манје Оирса. Хант (еђа ртостан ! отапј зреу Мије Зшрапса „Маја Ошђес“ објазпјауајис! исетата ројеата тезја 12 1екзја, 17 хеп јорјза ођгафн Заузки Бапоути.

5. М. В.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Алфред Адлер: Познавање човека. Основе индивидуалне теихологије. Превели са немачког језика Др. Владимир Дворниковић и Др. Милош Ђурић. Уводну студију о индивидуалној психологији написао Др. Владимир Дворниковић. Издање „Космоса“, Београд 1394. Цена 100 дин.

Ово одлично и популарно дело чувеног бечког психо„лога, психијатора и педагога Алфреда Адлера изишло је јануара „ове године у дивним платненим корицама у издању „Космоса“. „Адлер је написао много дела из индивидуалне психологије, али ово му је синтетичко дело најглавније, јер у њему је изнео своју психологију кратко и врло јасно тако, да је може читати и осредње школован човек. Писац ових редака познаје сва главна дела Адлерова, те може рећи савесно да је ово преведено његовојдело најсистематичније и написано веома разумљивим језиком.

Нико није могао боље и јаче да примакне психологију тедагогици и социологији од Алфреда Адлера: нигде више и очигледније није примењена психологија у педагогици и социологији, него код њега. По Адлеру социологија и психологија имају један и исти предмет за истраживање, јер учење о поједином човеку и учење о људским заједницама не могу бити дуже одељени и без утицања једно на друго. Изолирани човек никад не може бити предмет психологије, него увек човек у извесном неразрешљивом односу према другим човечјим бићима ш Према другом већем социјалном јединству. Стога