Učitelj

Глобални метод 697

У немачким школама деца треба да се науче да се реч тејп (мој) не чита меин, већ мајн, и да се реч фашер (отац) не пише са ЈЕ, већ са М, дакле Магег а не Ратег.

У чешкоме језику има два писмена за глас и, а тосу ћи У, па је одвећ тешко да се деца науче кад треба писати једно а кад друго, а погрешке у употреби ова два писмена мењају значење речи. Речи риа и руја обе се изговарају била, али написана са 1 значи бела, а написана са у значи глаголски облик била (сам). Или да заменица ПН значи 3. пад једнине од заменице ја, т. ј. мени, а написана са у, ту да значи 1 лице множине од ове заменице, т. |. ми (смо били).

У рускоме језику треба научити децу да се реч отецњ чита аћец, или да се реч одинђ чита ађин, а реч одежда. да се чита ађожђа.

У пољскоме језику Бог се каже Вик, Ако се деца е пољским школама обучавају у писмености по гласовноме методу, па се некоме ђаку каже да напише реченицу „Бог ] добар,“ ђак би реч Бог написао Вик, по ономе како се та реч изговара и како је ђак чује, али тако написана реч не

значи Бог, већ тако написана реч значи буква, а реч која у пољскоме језику значи Бог пише се #02, јер се слово 0 са запетом изнад њега изговара у, а слово 8 на крају речи

изговара се К.

Из тих и таквих особина националних језика код појединих народа, које причињавају велике тешкоће у обучавању деце у писмености по гласовноме методу, а што чини да се не могу постизавати ни довољни успеси у овој настави, потекла је потреба да се место старога нецелисходнога гласовнога метода створи неки други нови, бољи и целисходнији метод за обучавање деце у писмености, који би осигуравао бољи и већи успех у овој настави, и то је нађено у новоме глобалноме методу илиу методу читања целих речи.

Из свега напред изложенога довољно је јасно да тамо, где се прибегло усвајању и примени новога глобалнога метода, прибегло се томе из нужде и невоље због особина нефонетичних националних језика, пошто се иначе не би могао Постизавати довољан успех у почетној настави читања и пи“ сања; али да те нужде и невоље нема и тамо где је дечји матерњи језик фонетичан, као што је то у нас, где се свака реч пише како се и изговара, а изговара како је написана, па зато нема никакве стварне потребе која би налагала да се и у нас напушта гласовни метод, па уводи нови глобални.