Učitelj

704. Свет. О. Аврамовић

Социјални живот може имати разнолике облике и односе и они се могу мењати и комплицирати, али и социјални живот као и индивидуални зависи у крајњој линији ипак од мало услова, од мало закона и принципа. И овде имамо појаву свођења, упрошћавања. Нико боље и једноставније није осетио онај сасвим упрошћен економски принцип као наш народу познатој речи: „Пружати се према губеру“.

ИМ као што индивидуални живот страда кад му се принципи повреде и игноришу тако и социјални. Добар економ је као и онај добар лекар који и познаје и лечи болести... Моћ лечења је моћ познавања принципа живота. Све ми се чини, да је данашња економска наука још на ступњу дескриптивне медецине; још није терапија — лечење. Економија као наука, рекао бих, одвећ је рационализована и материјализована. Покушај да се и у економији нађу елементи философије и етике — не би био узалудан...

5

И у Педагогији можемо забележити сличну појаву: с једне стране обиље педагошких „теорија“ а с друге стране оску„дицу јасно и категорички изражених педагошких „принципа“. Међутим, педагошка наука — будући заснована на релативно мањем броју чисто васпитних начела — могла је бити поштеЂена кретања у лавиринту педагошких „теорија“ и система. ЧОбим педагогије није био никада велики и сводио се увек на један објект испитивања и проучавања — на човека. А човек — ма колико загонетка — ипак је једно а у свом психо-физиолошком развићу мало променљив с обзиром на јачу сталност закона тога развића и усавршавања.

Педагошка наука у изналажењу путева и облика поменутога развића тежи несумњиво (као и Биологија) да пронађе и утврди законе и принципе тога развића. Ма да јој се још не признаје пун успех у том правцу, ипак има она своје традиције и своју историју, па је, збиља, чудновато да она и данас још није казала своју последњу реч, већ још лута — како рекосмо напред — по лавиринту многобројних „теорија“. „Због оваквог лутања, свакако, педагогији и њеној главној помоћници психологији многи би хтели оспорити научну егзактност. Међутим Педагогија може да буде наука и треба да буде. „Јер, онако исто као што је и физика дошла до сазнања извесних непроменљивих закона, тако исто може и педагошка психологија. И у живој материји (као и у мртвој) има вечних закона и принципа. И све донде док се не открију ти принципи психичког живота уопште, Педагогија — будући потчињена психологији — лутаће и даље... По нашем мишљењу може да постоји једна Педагогија, до душе, нијансирана национално, али у основи једна, недељива с обзиром на поставку, да пси-