Učitelj

«Теорије и принципи“ 705

хички живот свих људи крије у себи једне исте, вечне и непроменљиве, принципе психо-физиолошког развића. Уосталом и библијска реч каже исто: Бог је створио човека по свом обличју и пошто је један Бог, може, мислимо, постојати и човек једнога педагошког одбличја...

10.

Литература је, кажу, одјек, израз и верна фотографија живота и учитељица живота — чућете такође. А може ли она то бити ако је и сама без живота и далеко од живота» И у књижевности — слично осталим научним струкама — имате пуно праваца, тз. „изама“ тј. „теорија“ по нашој тези. И све се оне укрштају, преплићу, често искључују међусобно. Сваки „изам“ има своје погледе и своје облике и тонове изражавања. Отуда збуњеност и неспоразум у фиксирању једнога идеала и једнога циља коме и литература (као и педагогија и филозофија, јер све васпитавају) треба да тежи тј. циљу усавршавања и улепшавања живота. А може ли то бити, кад ви имате извесне литерарне правце („теорије“) који с једне стране глорифицирају "живот а с друге стране правце, који негирају живот а сладе смрт и бежање, одрицање од живота»

И у литератури — као и свуда — морају се осећати откуцаји, „било“ живота; откривати принципе, који, литерарно, уметнички, изражени и оживљени врше пуну регенерацију и оплемењивање живота.

Иг

У бескрајном низу, такорећи, научних струка и дисциплина философија има доминантан положај, јер стоји изнад свих. Она је последња реч људскога истраживања и сазнавања, крајњи резултат свих напора, синтеза и — мудрост живота. По

· природи и области својих истраживања философија обухвата цео свет, све ствари и појаве. Она је мирење и хармонија свих теорија, изграђивање једнога гледања и на крају: једно истивито виђење свих ствари. Философија је ризница принципа пронађених, извучених из свих ствари. Она је универзална и једна; мати свих наука; истина, мудрост и етика. Она је изишла из свих ствари и враћа се у све ствари; дефинитивно 06јашњење нејаснога, откровење непознатога; престанак лутања и кушања последња форма и изражај, реч, живота. Хтео сам рећи: она треба све то да буде, али, на жалост, она је још далеко од својих правих атрибута: мудрости и учитељице живота. Још је она гдегде и каткад — метафизика и спекулација. Она још чепрка по безначајним и ефемерним ознакама ствари и појава. Она ће још — како каже В. Вујић — теорисати „о дискретном простору“ „о реалним и нереалним тачкама и додирала логичког простора“ и „бежати све даље од живота“. и

Учитељ 45