Učitelj

22 Антон Скала

зимају да се абнормална деца заштите од искоришћавања ма од које стране и ма у које доба њиховог живота, као и све мере које се примењују за предупређивање или сузбијање абнормалности.

Заштита абнормалне деце не обухвата само неко одређено доба абнормалног детета, него се она може вршити кроз цео његов живот, те се према средствима која се употребљавају дели на заштиту абнормалне деце у претшколско, школско и послешколско доба.

О васпитању и образовању абнормалне деце на овом месту нећемо да говоримо, јер васпитање, и ако има непосредних додирних тачака са заштитом, претставља нарочити проблем, који треба да решавају васпитачи према „Науци о упознавању и разумевању абнормалне деце и о њиховом лечењу са нарочитим васпитним и наставним средствима.“

Наш задатак је да се упознамо са заштитом абнормалне деце, и то у претшколско, школско и после школског доба.

Заштита абнормалне деце у претшколско доба

Малена абнормална деца обично уживају негу родитеља и заштиту породичног дома. Мајка је прва која примети да се неко дете не развија онако како би требало. Сва је забринута, кад види да ће јој то њено дете остати слепо, или глувонемо, или богаљасто, или да показује нарочите знакове на основу којих може закључити да јој се дете не развија нормално. Сва средства и све мере, које је с најбољим успехом примењивала у нези остале своје деце, остају код ових недужних појединаца безуспешне. Ова констатација доводи мајке у очајање. Саме немоћне и недорасле тешкоме задатку неговања своје недужне деце, траже савете свуда и пробају све што им се каже. Али пошто добију савете већином од људи који су и сами неуки, то се губи само време, а стање ове деце никако се не поправља. Мајке плачу и кукају, и догађа се да своју, у развоју ометену, децу сувише мазе, те их размазе, или их сасвим запусте. Последица је таквог поступка, да се код ове деце није развила и ојачала ни једна добра особина и склоност, која би могла послужити као основа за њихов будући развој, него су се код ове деце у највише случајева развијале и преовладале лоше и штетне особине и склоности, које доцније и стручни васпитачи само са великим напором отстрањују. Због оваквих појава, које нису тако ретке, потребно је (и ради се на томе) да се помогну и заштите већ малена абнормална деца, јер што се болест раније почне лечити, то се бољи успех може очекивати.

Прво, треба родитеље упознати са абнормалном децом и саветовати их како се она негују и помажу, а у случајевима кад нема могућности или услова да се ова деца негују код куће, треба подизати установе за заштиту и негу малене абнормалне деце.

Заштита абнормалне деце у претшколско доба састоји се, дакле, у томе да се утврде и у живот спроведу оне мере, помоћу